Na Maksimiru je u četvrtak uveče ispisana najlepša fudbalska priča u poslednjih nekoliko decenija. Posle očekivanog poraza u Londonu od prvog favorita za osvajanje Lige Evrope – Totenhema (2:0), Dinamo Zagreb je kao otpisan uspeo da kreira čudo!
Tri gola Mislava Oršića nokautirala su Murinjovu vojsku usred Zagreba (3:0), a bivši izvršni predsednik Dinama Zdravko Mamić je zbog bekstva morao istorijsku utakmicu i rezultata da prati daleko od zidina čuvenog Maksimira.
„U Mostaru sam. Mogu reći da se osećam zadovoljno, ponosno i srećno! Ovo je sigurno jedan od dva-tri najimpresivnija rezultata u Dinamovoj istoriji, dugoj 110 godina. Uvek će se pamtiti ovaj rezultat, čestitam svima koji su u tome učestvovali. Počev od radne zajednice, trenera, igrača, trenera u omladinskoj školi. Ja sam srećan što sam na čelu tog tima, ja i moj brat Zoran, na čelu tog projekta velikog Dinama", bile su prve Mamićeve reči u intervjuu za Sputnjik.
Da li ste verovali da ovako nešto može da se dogodi? Da Dinamo nadoknadi dva gola zaostatka i nokautira Murinjov moćni Totenhem i plasira se u četvrtfinale Lige Evrope?
- Bila bi demagogija kada bih rekao da sam očekivao takav rezultat. Ali, bio sam siguran, a oni koji su bili u mom okruženju to znaju, da sam rekao da Dinamo neće izgubiti. Postojala je pritajena nada da bismo mogli do pobede, mada je sam plasman u domenu naučne fantastike. Baš sam u razgovoru za jednu mostarsku televiziju vezano za ovu moju presudu, poručio da možemo da prođemo samo ako se svi stavimo u službu Dinama. Tražio sam mobilizaciju celog kluba i igrača, i to se na kraju dogodilo.
U čemu je tajna Dinama za ovakve rezultate koji su postali tradicija?
- Dinamo je obitelj! A srce mi je puno što je jedan veliki gospodin kakav je Žoze Murinjo, to poručio dajući intervju posle meča. Pričao je da je Dinamo kao porodica. Moj predsednik Barišić i ja smo na čelu kluba 21 godinu u kontinuitetu, znaju u klubu kada slavimo i kada se družimo, držimo zdravice i proslavljamo rođendane da se uvek obraćamo ljudima kao članovima porodice. To smo mi, Dinamo je obitelj! Zato smo napravili i tek ćemo napraviti velike stvari. Siguran sam u to.
A, da li je Zvezda na putu da postane „obitelj“?
- Rekao sam u poslednjih nekoliko godina više puta da su Dinamo i Crvena zvezda izrasli u preozbiljne klubove koji pomeraju granice na ovim prostorima. Dinamo se s jedne strane bori protiv napada sa svih strana, domaćih izdajica, a Zvezda se bori s kosturima iz ormara. Teško je ostvariti rezultat, a u isto vreme otplaćivati stare dugove. Dinamo i Zvezda što rade, pa to nema ni u knjigama, niti na fakultetu. Impresivno!
Koliko je vama teško što niste u ovim trenucima uz klub da proslavite sve ovo lepo što se događa?
- Vidite ovako, što se tiče kvaliteta života tu imam neuporedivo bolje uslove u Bosni i Hercegovini. Posvećen sam zdravom načinu života, ishrani, jako puno vežbam. To je jedna prednost, a što se tiče operativno, funkcionišem kao da sam u Zagrebu. Imam vojsku svojih dobrih ljudi, prijatelja i saradnika, na stalnoj smo vezi. Klub za sada hvala bogu ništa ne trpi.
Znači, podneli ste ostavku zbog situacije u kojoj se nalazite, ali i dalje celog sebe dajete Dinamu?
- Biću uz Dinamo dok nas smrt ne rastavi! Inače, ako ovo nije trenutak da dobijemo sve one navijače koji su iz ovog ili onog razloga bili protiv mene ili mog brata Zorana, onda ne znam kada je vreme. Koristim priliku, da pozovem svakog navijača Dinama, ma gde se nalazio, da se stisnemo zajedno i da budemo uz klub i da ga podržimo. Ako smo grešili, ako sam ja grešio, izvinjavam im se, neka me gaze koliko god hoće, ali neka daju svom Dinamu da ide napred. Jer, to od prvog minuta kada se čuje 'Mamiću cigane' ili ako se skandira protiv predsednika, trenera, jednostavno kvari jednu atmosferu i ona postaje pogubna po igrače. Igrači ne žele da igraju u tom klubu, žele samo da pobegnu. A, ako osete da je narod uz njih, dobijaju neviđenu snagu. Koliki god da je taj paradoks, da je Dinamo igrao pred 99 odsto navijača koji su uz klub, to je ta tih većina, a ovi mladi ljudi čiji glas trebamo i podršku, oni su za sada samo destrukcija. To jako šteti Dinamu i koči ga, ali kada bismo to rešili, imali bismo sve.
Da li ste se čuli sa igračima posle istorijske pobede nad Totenhemom, šta ste im rekli i oni vama?
- Čuo sam se sa svima. Nema osobe koja nije zvala. Prvi koji se javio je Petković, zatim Ademi i drugi igrači. Naravno da sam se čuo i sa trenerom Krznarom, rukovodstvom kluba. I dalje smo u kontaktu i bićemo dok na smrt ne rastavi.
Miroslav Oršić pre nekoliko dana produžio je ugovor sa Dinamom na još pet godina, šta ste mu rekli posle meča?
- Šta njemu imam da kažem, za njega me veže jedna od najlepših priča. Otkriću vam kako je stigao u Dinamo. Moj brat Zoran je vodio Al Ain u Emiratima i igrali su azijsku Ligu šampiona. Oršić je tada igrao za neki korejski klub i Zoran me je pozvao i rekao da je gledao Oršića uživo i da ga kupuje. Da je dobar igrač, da je strašan. Pitao sam ga kako misli da ga kupi i dovede u Al Ain pored Dinama. Reko, ako je dobar za tebe, onda je dobar i za Dinamo i ne kupuješ ga ti, nego ga kupuje Dinamo. I praktično ga je moj brat oteo svom klubu zbog Dinama. E, to je ta ljubav o kojoj pričam.
Kažete da su čestitke stizale sa svih strana, kakva je situacija sa Srbijom? Je l' bilo poziva?
- Kako da nisu, u Srbiji imam puno prijatelja. Ne bih nikog posebno izdvajao, mogu da kažem da se Zvezdan Terzić javio, kao i neki ljudi iz političkog života Srbije. Jako sam ponosan na to. Srbi se vesele uspehu Dinama, kao što se ja veselim uspehu srpskih klubova.
Kako komentarišete šmekerski potez Žozea Murinja da posle nokauta ušeta u svlačionicu s domaćim igračima i aplaudira Dinamu?
- Murinjo je fudbalski bog sa dva apsekta. On je čovek koji ima najveće rezultate i najtrofejniji je trener u Evropi. A, ovako je džentlmen kakav se retko viđa. To šta je napravio i da na kraju daje intervju i pričao o Dinamu kao porodici, je najveći kompliment koji je Dinamo dobio u istoriji.
Sledeća prepreka vašem klubu biće Viljareal? Pao je Totenhem, pa je jasno da „modri“ ne prezaju ni od koga, i da znaju za granice...
- Španska liga je broj 1 na svetu, prema tome, iluzorno je govori o kakvoj snazi tima se radi. Ali, pokazali smo pre nekoliko godina da možemo protiv Viljareala kada smo ih razbili 2:0 u Zagrebu. Imali smo nesreću da tamo budemo poraženi 3:0. Ali, u to vreme oni su bili najjači, bili su u Top 10 klubova Evrope. Da ne nabrajam igrače iz tog period. Neće Viljareal nikad više biti tako moćan, a ovaj Dinamo je neka druga priča. Nas to tek čeka. Zato, 50-50 su šanse.
Dinamova fudbalska bajka traje i cvet bruji od „modrima“, a Mamić je za to vreme bez dileme najponosniji begunac u Bosni i Hercegovini, koji veruje u neko bolje sutra i to da će ga abolirati, te da će moći da se vrati u Hrvatsku i da sa zidina čuvenog Maksimira uživa u uspesima evropskog Dinama čiji je tvorac.
► Mamić van sebe: Plačem od sreće! /video/