Nikolaj Luganski: Hram Svetog Save čoveku oduzima dah /video/

Hram Svetog Save čoveku oduzima dah. Impresivne su razmere samog hrama, ali i mozaika, nikada do sada nisam video tako nešto. Znam da su ruski autori mnogo radili na svemu tome. Velika je radost svaki put kada se radi tako nešto zajednički, i za vas, i za nas, za čitav naš svet, kaže u razgovoru za Sputnjik ruski pijanista Nikolaj Luganski.
Sputnik

Muzičar koji rado dolazi u Beograd

Za proslavljenog ruskog muzičara, koji je 10. marta održao koncert u dvorani Kolarčeve zadužbine, zajedno s kolegom, violončelistom Pavelom Gomzijakovom, Beograd je jedan od gradova u koje se uvek rado vraća. Iako zbog proba i priprema za koncert ima veoma malo vremena za uživanje, Luganski kaže da, ipak, uvek uspeva da makar na kratko oseti atmosferu grada.

„Uspeli smo dan uoči koncerta da prošetamo, da obiđemo Hram Svetog Save, šetali smo po Beogradskoj tvrđavi, plovili Savom, do ušća u Dunav. Ovde sam bio poslednji put pre 2,5 godine, tada sam svirao Bramsa, s odličnim lokalnim orkestrom i odličnim dirigentom Aleksandrom Vedernikovom, koji je, nažalost, preminuo u oktobru. To je velika tragedija za sve nas. A što se Beograda tiče, za njega me vežu samo najlepše uspomene i utisci“, navodi ruski umetnik.

Nikolaj Luganski kaže da se izuzetno raduje svakom dolasku u Beograd i Srbiju, nastupima pred publikom s kojom se odlično razume, ali i šetnjama po srpskoj prestonici.

Najlepša džez klasika u izvođenju Olega Kirejeva i srpskih muzičara (video)

„Ja veoma volim Beograd. Prvi put sam svirao solistički koncert u Beogradu, to je bilo pre više od 25 godina. To je bio koncert u okviru ciklusa koji je predstavio pet učenika našeg velikog profesora Sergeja Darenskog. Tu seriju je organizovao takođe učenik Darenskog, Ivan Tasovac. Nakon tog koncerta ja sam prilično redovno, makar jednom u dve ili tri godine, dolazio u Beograd. Veoma volim i grad, i ljude, i publiku, posebno volim dvoranu Kolarca. Iako sam svirao i u Sava centru, na Kolarcu je prijatnije svirati, udobnije, zbog čudesne sale, izvanredne akustike i same atmosfere. Naravno, ovde su veoma otvoreni i osećajni ljudi, ali me osvaja i lepota samog grada, i Beogradska tvrđava, i Sava i Dunav, kao i odlična hrana“, kaže Nikolaj Luganski.

Muzika nas održava u teškim vremenima

Komentarišući trenutnu situaciju koja vlada u svetu zbog pandemije, a koja u velikoj meri pogađa i umetnike, Luganski sa žaljenjem napominje da se širom Evrope, sa izuzetkom Rusije i Španije, i dalje otkazuje ogroman broj koncerata, što je, smatra umetnik, besmisleno.

Diplomatija je umrla, svi strahuju od rata

„Veoma mi je drago što se Srbija nije zatvorila na tako glup način kao druge evropske zemlje. To zatvaranje je potpuna besmislica! Zahvalan sam za koncert u Beogradu, koji je upriličen u ovo čudno i teško vreme, u kojem se stalno otkazuje veliki broj nastupa“, kaže Nikolaj Luganski.  

Ruski pijanista veruje da je upravo muzika, odnosno mogućnost da se u njoj uživa na koncertima, jedan od najboljih načina da ljudi prevaziđu probleme s kojima se suočavaju.

„Mislim da ništa ne treba preuveličavati. Postoji, naravno, potreba da se prilagođavamo događajima, da poštujemo to što je neka zemlja uvela PCR ili neki drugi test, ili je potrebno dobiti dozvolu za ulazak u tu zemlju, moramo se i time baviti. Svi smo, naravno, dužni da se nekako prilagođavamo. Ipak, kada je reč o muzici, tu nema prilagođavanja, jer velika muzika apsolutno ne zavisi od uzrasta, od epohe, od političkog uređenja. Kada se čuje velika muzika, pre svega ona koju sviramo na sceni, to je muzika koja živi svojim sopstvenim životom. To je velika sreća i za muzičare, i za ljubitelje muzike, jer oni komuniciraju na taj način i postaju nezavisni od nekakvih realnih trenutnih briga, problema povezanih s bolestima, s papirima, dozvolama i zabranama. Muzika mora da se čuje i to je glavna stvar, koja održava svakoga, posebno u teškim vremenima”, naglašava Luganski.

On ističe da je muzika posebna vrsta umetnosti, zato što mora da živi u realnom vremenu, za razliku od, recimo, slike koja je statična.

„S jedne strane ona je već završena, stvorena je, a s druge strane može biti samo u realnom životu i vremenu. Koncert i jeste velika forma postojanja muzike koja je napisana pre 20, ili 200, ili čak 400 godina, ali ona u realnosti živi u tom trenutku. To je veliko čudo i što mu se  češće približavamo, to je bolje“, ističe Nikolaj Luganski.

Najlepša dela za klavir napisali su romantičari

Ruski muzičar posebno je poznat po svojoj naklonjenosti romantizmu koji je, kako kaže, doneo veliku sreću svim pijanistima, podarivši im izvanredne kompozicije za klavir.

„Trudim se, zaista, da se uživim u razne stilove i nadam se da, kada sviram Mocarta, zvučim drugačije nego kada sviram Prokofjeva. Romantizam je, naravno muzika veoma dubokih i iskrenih osećanja. Ona privlači i publiku i, naravno, muzičare. Ono što je veoma važno, romantičarski period je bio zlatna era muzike za klavir. To je bio glavni instrument u tom periodu. Bili su Paganini i razni drugi kompozitori, ali prosto je neverovatno koliko je velike muzike za klavira napisano u tom periodu – Šubert, Šuman, Šopen, List, Brams, Čajkovski, Rahmanjinov, Grig. To je sve romantizam koji se nastavio i u 20. veku, u delima Rahmanjinova, Skrajibina, Albenisa“, navodi Nikolaj Luganski.

Komentar