Đoković je 8. marta i zvanično prestigao Rodžera Federera i postavio rekord koji teško da će iko ikada oboriti.
„Neizmerno sam srećan i ponosan na postizanje velikog uspeha u sportu kojem sam toliko posvećen i koji toliko volim, a posebno sam srećan što taj uspeh mogu da podelim sa svim ljudimau Srbiji, jer znam koliko im znači i koliko se poistovećuju sa onim što ja doživljavam“, rekao je najbolji teniser sveta za Tanjug.
Đoković je istakao se od prvog trenutka kada je uzeo reket u ruke zaljubio u ovaj sport i da se i danas trudi se da održi tu vezu sa detetom u sebi koje i dalje uživa da drži reket, izađe na teren i da se igra sa tom najlepšom igračkom.
„Kada sam imao sedam godina postavio sam sebi neke velike cilje, zapravo snove, da osvojim Vimbldon i budem broj 1. Znate ovu priču od ranije, ali ja sam u svojoj sobi pravio Vimbldonski trofej, dizao ga i govorio da sam šampion i broj 1. Kada su se ostvarili ti snovi 2011. godine bio sam najsrećniji čovek na svetu, imao sam sve svoje najbliže članove porodice i ljude koji su mi dozvolili da živim san uz mene. Do tog trenutka sam naravno osećao podršku Srbije, ali nisam razumeo koliko je taj uspeh važan i za ljude u našoj zemlji, koliko je to značajno, sve dok se nisam vratio“, rekao je Đoković i objasnio šta se desilo.
„Dan nakon osvajanja na ulicama Beograda zatekao sam veliki broj ljudi, širom Srbije i regiona se slavio uspeh i ti ljudi su mi zapravo pokazali da je taj uspeh jednako bitan njima koliko i meni. I nekako, moj odnos prema tenisu i proporciji uspeha do tada i nakon toga bili su različiti“, dodao je srpski teniser.
O podršci koju Novak oseća iz Srbije govorio je u ekskluzivnom intervju za Sputnjik sport njegov otac Srđan.
„Evo, u poslednjih nekoliko dana primam poruke i pozive od ljudi širom zemlje i celog sveta koji osećaju da su učestvovali u tom uspehu i govore iz one emocije koja se poistovećuje sa onom koju ja doživljavam. To je moj najveći uspeh, da ovaj ogroman uspeh podelim sa toliko ljudi, koji nisu samo moja familija i okolina, nego i ljudi koje nikada nisam sreo, ljudi koji su se toliko povezali sa mnom da ovaj uspeh oni i sami osećaju“, istakao je Đoković.
Gost sportske redakcije Sputnjika bio je Novakov otac Srđan. Ako ste propustili emisiju, toplo Vam preporučujemo da je pogledate:
Na pitanje šta dalje, gde su granice rekorda, Đoković je uz osmeh rekao:
„Ne znam šta je realno, šta je granica, ja ne poznajem granice i zato smatram da sam uspeo da dostignem te najviše vrhove, dostignuća u teniskoj istoriji. Izuzetno sam motivisan da nastavim dalje, gde će me to odvesti i kave ću uspehe nizati ubuduće, ne znam, ne mogu da predvidim budućnost, ali mogu da stvorim najbolje moguće uslove da budućnost bude uspešna i na tome radim. Verujem da imam sve konce u svojim rukama, naravno sa najužim timom ljudi oko sebe, to je izuzetno bitan faktor, ta podrška razumevanje, mojih roditelja, familije, braće, moje supruge, svih najblžiih u mom životu“.
U Novakovoj karijeri bilo je nekoliko veoma bolnih trenutaka, a razmišljao je i o tome da napusti tenis. Ipak, podrška najbližih je bila jača od momenata patnje.
„Bez te podrške i njihove snage bilo bi mnogo teže za mene, pogotovo u ovoj fazi života, gde nakon svih uspeha u poslednjih 15 godina imam svaki razlog da kažem dosta je bilo, ali ja i dalje osećam veliku zaljubljenost u ovaj sport i uživam u svakom momentu kada držim reket“, emotivno priča Novak i nastavlja:
„Zato što teniski reket i teren iz mene izvlače sve najlepše, ali i najgore emocije. To je neko moje mesto, kao škola života, mesto koje u sat vremena može da izvuče svašta iz mene, što je možda i potisnuto, pa ja to osetim i shvatim na čemu treba da radim. Niišta ne može da se poredi s tim, u kontekstu rada na sebi, napredovanja kao osobe i kao tenisera. Uzbuđen sam da kročim na neki novi put, da vidim šta budućnost donosi. Verujem da će se uspesi nastaviti, dolaziti novi veliki trofeji, ali čak i ako se ništa ne dogodi ja ću biti preponosan na sve što sam do sada postigao“.
Novak je otkrio i da je prvi zagrljaj zbog rekorda podelio sa majkom Dijanom i mlađim bratom Đorđem.
„Skoro do ponoći bio sam sa majkom i bratom. Oni su bili prvi sa kojima sam se zagrlio, naravno čestitala je supruga Jelena, pa drugi brat Marko iz Španije. Puno ljudi je slalo čestitke iz celog sveta, neki i ranije zbog vremenske razlike, neki kasnije. Velika zahvalnost na toj podršci, ljubavi koju dobijam. To zajedništvo, ta povezanost je nešto što me i dalje nosi, uliva mi snagu i motivaciju i inspiraciju da nastavim dalje“, poručio je Đoković za Tanjug i iskoristio priliku da svim ženama čestita 8. mart, podsetivši na značaj žena u njegovom životu, od majke Dijane, prvog trenera Jelene Genčić, supruge Jelene, menadžera Elene Kapelaro itd.