Tajna ruske carice: Smrt, koje nije bilo? /foto/

Lepota, inteligencija, prirodna skromnost i desetine poznatih obožavatelja krasili su Luizu Mariju Avgustu fon Baden, koja je poznatija kao supruga ruskog cara Aleksandra Prvog ─ Jelisaveta Aleksejevna. Mitovi, legende i glasine pratile su je i za života i nakon smrti, piše Kiril Grišin za radio Sputnjik.
Sputnik

Budućnost princeze Luize bila je predodređena kada je imala svega 13 godina, navedeno je u članku. Katarina Druga je tražila buduću suprugu svom omiljenom unuku Aleksandru i izabrala ovu mladu princezu. Katarina je i sama bila očarana skromnom lepoticom, koja je sjajno govorila francuski jezik i proučavala nauku.

Muza kompozitora i pesnika

Jelisaveta Aleksejevna bila je inspiracija mnogim poznatim stvaraocima. Prema nekim verzijama, Aleksandar Puškin je takođe iskusio mladalačku ljubav prema prelepoj, ali uvek pomalo tužnoj carici.

Postoji mišljenje i da je upravo ona nadahnula Ludviga van Betovana da stvori čuvenu kompoziciju „Za Elizu“. Međutim, još uvek ima mnogo kandidatkinja za „tu istu Elizu“.

Burne afere i gubitak dece

Bračni život sa Aleksandrom Prvim je za Jelisavetu bio komplikovan, piše Grišin. Suprug se ubrzo ohladio prema njoj i flertovao je sa dvorskim damama. Zatim ga je privukla poljska aristokratkinja Marija Nariškina, a afera sa njom je trajala skoro 20 godina.

Tajna ruske carice: Smrt, koje nije bilo? /foto/

Što se tiče Jelisavete, autor navodi da su uporno kružile glasine o romansi sa Adamom Čartorijskim, carevim prijateljem i budućim ministrom inostranih poslova Ruske imperije. Devetnaestogodišnja carica je navodno zatrudnela sa njim i rodila ćerku u maju 1799. godine, koju je Aleksandar priznao kao svoju. Međutim, devojčica je ubrzo umrla. Sedam godina kasnije u braku sa njim je rodila još jednu ćerku, koju je car takođe priznao iako je Jelisaveta tada imala burnu aferu sa pripadnikom konjičke straže, štabs-kapetanom Aleksejem Ohotnjikovim. Ali, i druga caricina ćerka je preminula u mladosti.

Tajna Jelisavetine smrti

Prema zvaničnoj verziji, carica je umrla prirodnom smrću u ruskom gradu Beljovu 4. maja (16. po novom kalendaru) 1826. godine, oko četiri ujutru u kući trgovaca Dorofejevih. Pogoršale su joj se hronične bolesti koje su uznapredovale nakon muževljeve smrti 1825. godine, sa kojim se zbližila tokom poslednjih godina njegovog života.

Međutim, postoji i druga verzija prema kojoj Jelisaveta Aleksejevna – nije umrla!

Carica je navodno postala monahinja Vera Molčalnica. Prema toj verziji, ona je sledila primer svog supruga koji je navodno takođe inscenirao svoju smrt, otišao na Sibir i postao starešina Fjodor Kuzmič. Ta verzija je i dalje legenda.

Od služavke do svetiteljke: Dvanaest žena koje su promenile Rusiju /foto/

Profesorka i šefica katedre za istoriju na Institutu za socijalno i humanitarno obrazovanje pri Moskovskom državnom pedagoškom univerzitetu Galina Talina smatra da su male šanse da je pretpostavka o Veri Molčalnici istinita.

„Kada je preminuo Aleksandar Prvi, Jelisaveta Aleksejevna ne samo da se dugo molila iznad njega i zatvorila mu oči, već je i pisala pisma svojoj majci i njegovoj majci Mariji Fjodorovnoj, inspirativnoj carici. U jednom od pisama ona je napisala da je car na nebu, a ona na zemlji, te da je ona najnesrećnije biće i da želi da se spoji sa njim. Upravo time samo potvrđuje činjenicu da je Aleksandar umro“, rekla je profesorka za radio Sputnjik.

Prema navodima autora, nakon što je car preminuo u ruskom gradu Taganrogu, Jelisaveta je još nekoliko meseci ostala tamo. Nije se odmah vratila u Moskvu koja je tada bila zahvaćena nemirima i ustankom dekabrista (ruskih plemića koji su organizovali pobunu protiv carskog režima u decembru 1825. godine)

Zatim je, prema navodima autora, Jelisaveta ipak pokušala da se prebaci u Peterburg i Marija Fjodorovna joj je krenula u susret ka Kalugi u Podmoskovlju, ali Jelisaveta nije uspela da se nađe s njom. Prema ovoj verziji, ona je preminula nedaleko od Kaluge, u Beljovu. Postavlja se pitanje, ukoliko je to bila druga žena, zbog čega onda carica Marija Fjodorovna odlazi po varalicu da je pokupi bolesnu?

Tajna ruske carice: Smrt, koje nije bilo? /foto/

Autor piše da se, nakon što je odnet kovčeg sa telom Jelisavete Aleksejevne, u kući lokalnog sveštenika Donjeckog navodno pojavila neka lutalica. Ta žena je imala lepe manire i znala je više jezika.

S tim u vezi, Galina Talina smatra da je malo verovatno da je to presudan dokaz u prilog činjenici da je ovo bila carica Jelisaveta, jer je u Rusiji bilo mnogo obrazovanih ljudi.

„Te verzije su zasnovane na činjenici da žena zna nekoliko jezika i da je lepo vaspitana. Ali zamislite koliko ljudi može da odgovara takvim opisima? To može biti gotovo svaka žena ako je plemkinja i ako je primila takvo obrazovanje, ili je pak rešila da se zamonaši, ili da prihvati status lutalice. A što se tiče pisanja na nemačkom i francuskom jeziku – pa ko to nije mogao? Ovo je pre želja da se stvori legenda. Ne postoje prave potvrde toga da ona na ovaj ili onaj način ne umire. Postoje i fotografije Vere Molčalnice u kovčegu i antropološke pozicije se ne poklapaju“, objasnila je profesorka.
Kako je carica proslavila Baden-Baden

Evo još jedne zanimljive činjenice o ruskoj carici. Upravo je Jelisaveta, rođena kao princeza Badenska, uvela modu letovanja u Baden-Badenu, tvrdi autor. Nakon nje su to počeli da rade veliki kneževi, visoki zvaničnici i druge aristokrate.

Do sredine 19. veka je ovde tokom letnje sezone dolazilo do pet hiljada Rusa, praktično udvostručujući stanovništvo banje. Baden-Baden se i sada smatra jednim od najprestižnijih nemačkih banja.

Pročitajte još:

Komentar