Lavrov je generalnom sekretaru Saveta Evrope, Mariji Pejčinović Burić, uputio poruku povodom 25 godina od ulaska Ruske Federacije u Savet Evrope.
„Nedostatak odgovarajuće reakcije na takva masovna i dugoročna kršenja ljudskih prava, kakva je diskriminacija ruskog i ruskojezičnog stanovništva u Ukrajini i baltičkim državama, podriva autoritet Saveta Evrope. Organizacija koja je nastala na ruševinama Drugog svetskog rata ne bi trebalo da bude ravnodušna prema pojavama istorijskog revizionizma i veličanju saradnika nacista“, navodi se u poruci Lavrova, objavljenoj na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Ranije je ruski ministar takođe isticao da diskriminacija ruskog stanovništva na Baltiku i u Ukrajini izaziva sve dublju zabrinutost. On je naveo da je od septembra 2020. godine u Ukrajini, prema zakonu o obrazovanju, državnom jeziku i opštem srednjem obrazovanju, započet proces istiskivanja jezika nacionalnih manjina iz javne i obrazovne sfere.
Sa svoje strane, generalni sekretar SE Marija Pejčinović Burić čestitala je Lavrovu 25. godišnjicu stupanja Rusije u Savet Evrope i podsetila na obavezno izvršavanje odluka suda u Strazburu.
Pejčinović Burić je takođe podsetila da je od stupanja u SE Rusija ratifikovala oko 70 konvencija i protokola.
„Među njima su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja, koje su danas osnova ljudskih prava u Evropi“, navodi se u pismu.
Ona je podsetila i na druge dokumente koji „pokrivaju suštinska pitanja kao što su sprečavanje mučenja i nehumanog postupanja, zaštita nacionalnih manjina, suzbijanje terorizma i sprečavanje seksualnog nasilja nad decom“.
„S obzirom da im se Ruska Federacija pridružila, prava građana Rusije zaštićena su bolje nego ikada ranije“, dodala je ona.
Ona je primetila da „kao i svi drugi evropski građani i oni (građani Rusije) imaju pravo da se žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu“.
„Njegovo tumačenje Evropske konvencije i sudska praksa koja iz toga proizlazi igraju vitalnu ulogu u podizanju standarda ljudskih prava na našem kontinentu. Njegove odluke moraju u potpunosti i brzo sprovoditi nacionalne vlasti“, konstatovala je Pejčinović-Burić.
Ona je pomenula i da države Saveta Evrope „nisu samo odgovorne za poštovanje evropskih standarda, već im je povereno i da ih uspostavljaju“.
„U našoj zajedničkoj evropskoj porodici Ruska Federacija igra vitalnu ulogu kao jedna od 47 zemalja koje zajedno rade na rešavanju bitnih problema sa kojima se suočavaju ljudska prava, demokratija i vladavina zakona u okviru našeg zajedničkog pravnog prostora“, istakla je ona.
Generalni sekretar je podsetila da je Savet Evrope osnovan 1949. godine i od tada teži da osigura mir „zasnovan na većem jedinstvu. Pridruživanje Ruske Federacije pre 25 godina bila je dugo očekivani korak u ovoj potrazi“, zaključila je ona.
Rusija se pridružila Savetu Evrope 28. februara 1996. Dve godine kasnije, 30. marta, Moskva je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.