U serijalu Fudbalskog saveza Srbije legende domaćeg fudbala govore o svojim iskustvima u nacionalnom timu, a Milošević i Stanković su svakako ličnosti koje su svojim partijama opravdale status reprezentativca.
Milošević se podsetio prvih golova za tadašnju reprezentaciju Jugoslavije, u prijateljskoj utakmici protiv Hong Konga.
„Kod prvog je Buda Vujačić prošao po levoj strani i fenomenalno centrirao, ja sam se bacio i zakucao u ćošak. A drugi… Dobio sam loptu od Piksija…Odvratnu, kao i uvek, naravno u šali… Bilo mi je jako teško da je smirim i da šutnem. Tu negde sa 15-16 metara, levom u suprotni ugao. Nedugo posle toga, igrali smo prijateljsku utakmicu sa Urugvajem i slavili mojim golom sa 1:0. Mene je taj gol prodao u Aston Vilu. Eto, to je podatak koji nije poznat javnosti“, rekao je Milošević.
„Urugvajci su tri dana pre toga igrali protiv Engleske u Londonu bilo je 0:0. Teri Venejbls je bio selektor, a utakmicu su iz svečane lože pratili predsednik federacije i prvi čovek Aston Vile Dag Elis. Tražili su špica. Sticajem okolnosti, Venejbls je odlučio da dođe u Beograd i da pogleda naš duel sa Urugvajem. Posle utakmice je pozvao Elisa i rekao ‘evo vam špic'“, naveo je Milošević.
Kao najlepši momenat je izdvojio duel sa Češkom, najteži – poraze od Holandije, a za utakmicu karijere je izabrao meč protiv Hrvatske u Zagrebu.
Stanković je bio jedan od strelaca na tom meču u Zagrebu, a debitovao je 1998. godine, sa dva gola protiv Južne Koreje.
Kako je istakao, najteže mu je bilo 2006. na Svetskom prvenstvu, ali ništa bolje nije bilo ni četiri godine kasnije.
„Nemačka 2006, period tranzicije. Šta ćemo, gde ćemo. U kvalifikacijama ‘vrh’, 17:1 gol razlika, bez poraza, euforija. I onda odeš tamo, grupa smrti. Ne verujem da je bilo ko očekivao da ćemo napraviti nešto bolje. Svašta se izdešavalo, znamo svi, da ne vadimo detalje. I to je jedna škola. I tu se sazreva i odrasta. Jaki rivali, ćao, nismo se ništa pitali. Možda je ta prva protiv Holandije odredila dalji tok. Jedan kiks. Da je bilo 0:0, pa da se nečemu nadaš protiv Argentine. Povrede, kartoni, ništa nije bilo kao pre. Bitno je da smo iz toga izašli jači. Južna Afrika 2010, utakmica sa Australijom, jedini zarez koji bih promenio u karijeri. Vrhunsko prvo poluvreme. Kao iz bajke, naigrali smo se fudbala. Sve kao podmazano, 3:0 da vodiš, niko ništa da ti zameri. I onda taj ludi fudbal. Nikad ne znaš šta želi i šta donosi. Primiš sa 12 metara glavom, gde Stojke ne može da stigne. Onda te uhvate onako zbunjenog i daju ti još jedan. Na kraju je i nerešeno moglo da nas vodi dalje. Ne daju nam penal u 90. minutu, a protiv nas su dva takva svirali na prethodne dve utakmice“, istakao je Stanković.