Mils navodi, da u ime vlade SAD-a obaveštava Savet bezbednosti da Vašington povlači prethodno poslata pisma.
Ovo je dobra stvar, pritisak sankcijama sprečio je primenu Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, navodi portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Samo po sebi, povlačenje zahteva za sankcije je dobra stvar, jer, naravno, takav sankcioni pritisak ne doprinosi sprovođenju plana, štaviše, stavio je celokupnu situaciju u ćorsokak. U tom smislu ovo je događaj sa velikim plusom. Međutim, važnija je obnova Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana“, rekao je Peskov.
Rusija podržava Zajednički sveobuhvatni akcioni plan u sklopu iranskog nuklearnog programa, žali zbog povlačenja SAD iz sporazuma i nada se njegovoj obnovi, dodao je on.
„Vi znate da smo mi strana koja je nekoliko puta potvrdila svoju privrženost Zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu za Iran i uvek smo žalili što su SAD napustile ovaj sporazum. Mi i dalje podržavamo ovaj dokument i pozivamo da se sve učini za njegovu efikasnu primenu“, naveo je Peskov.
Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, koji su 2015. godine zaključile Velika Britanija, Nemačka, Kina, Rusija, SAD, Francuska i Iran, predviđa ukidanje sankcija u zamenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa kao garanta da Teheran neće proizvesti nuklearno oružja. Plan nije trajao ni tri godine, jer su u maju 2018. godine SAD-e najavile jednostrano povlačenje i obnavljanje sankcija protiv Teherana.
Iran je 2019. godine saopštio o etapnom smanjenju svojih obaveza u okvirima sporazuma, napuštajući ograničenja u nuklearnim istraživanjima, odnosno u korišćenju moćnih centrifuga i nivou obogaćenog uranijuma.
Podsetimo, avgusta prošle godine američki državni sekretar Majk Pompeo podneo je žalbu predsedniku Saveta bezbednosti UN da Iran ne poštuje odredbe Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu i da je potrebno pokretanje procedura za obnavljanje antiiranskih sankcija prema rezoluciji 2231.
Većina članica Saveta bezbednosti usprotivila se nameri Sjedinjenih Američkih Država da obnove sankcije UN protiv Irana. Svi učesnici Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana tada su izneli stav da američke tvrdnje nemaju pravnu snagu jer više nisu bile strana u sporazumu.
Krajem 2020. godine u Iranu je stupio na snagu zakon koji Teheranu omogućava da započne proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma (od 20 procenata), da koristi moćnije centrifuge koje prevazilaze odredbe sporazuma i da otkaže inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), ako Teheran ne bude u mogućnosti da slobodno trguje naftom i obavlja finansijske transakcije.
Pročitajte još: