Vladika Porfirije rođen je 1961. godine u Bečeju, a na krštenju je dobio ime Prvoslav.
Osnovnu školu završio je u Čurugu, a Gimnaziju u Novom Sadu.
Zamonašio ga je aktuelni vladika bački, a tada jeromonah Irinej (Bulović), u manastiru Visoki Dečani, 1985. godine.
Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je tada episkop raško-prizrenski, a kasnije patrijarh Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.
Postdiplomske studije završio je u Atini, a potom dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.
„Monah sam postao jer sam u Crkvi tragao za onim što ona zaista nudi i zbog čega jedino postojimo na ovom svetu, jer Bog nije ni Hrvat, ni Srbin, ni Nemac - on je ljubav, a Crkva nije na ovom svetu da bismo mi bili bolji ljudi, ili da bi se bavila socijalnom pravdom - ona postoji jer nema čoveka koji se ne pita o smislu svojeg postojanja“, rekao je Porfirije jednom prilikom objašnjavajući zašto je postao monah.
Doktorirao je 2004. na Bogoslovskom fakultetu u Atini, a na katedri Pastirske psihologije beogradskkog Bogoslovskog fakulteta nasledio je čuvenog psihijatra i akademika dr Vladetu Jerotića.
U manastiru Kovilj bio je veoma predan izlečenju mladih od zavisnosti.
To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda.
Godine 2005. formirao je terapijsku zajednicu "Zemlja živih", koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.
Episkop Porfirije je, već deceniju predsednik Upravnog odbora srpskog privrednog društva ''Privrednik'' u Zagrebu, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.
Kao predstavnik svih crkava i verskih zajednica 2005. godine izabran je za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), a Savet ga je za svog predsednika izabrao 2008.
Sabor mu je 2010. godine poverio da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije.
Svoje stručne bogoslovske radove je objavljivao u časopisima u zemlji i u svetu.
"Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica. Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima“, piše, između ostalog, u njegovoj zvaničnoj biografiji.
Od jula 2014. mitropolit je zagrebačko-ljubljanski. Tada je poručio da na novu dužnost odlazi „s radošću, bez predrasuda i otvorenog srca u odnosu na sve građane Hrvatske i Slovenije“.
„Pozdravljam sve katolike, protestante, sve hrišćane, braću drugih veroispovesti, pozdravljam i ateiste i agnostike. Uvek ću iskreno biti spreman za dijalog sa svim ljudima, a dijalog, praštanje i pomirenje biće načela koja ću nastojati da primenjujem u praksi“, rekao je tada Porfirije.
Mitropolit Porfirije je nedavno za Sputnjik u emisiji Dok anđeli spavaju govorio o zadacima koji očekuju novog patrijarha, kako biti čovek i hrišćanin u „novoj realnosti“, službi u Zagrebu, emocijama koje ga obuzmu kad poseti Jasenovac, o pokojnima patrijarhu Pavlu, mitropolitu Amfilohiju i Vladeti Jerotiću: