„Moj susret sa (ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem) Lavrovom i poruke ruskih vlasti tokom ove posete potvrđuju da se Evropa i Rusija udaljavaju jedna od druge“, napisao je on.
Borelj je naveo da je upravo Rusija ta koja se postepeno udaljava od Evrope, „doživljavajući demokratske vrednosti kao egzistencijalnu pretnju“.
Šef evropske diplomatije takođe je izrazio žaljenje što „Rusija ne želi da iskoristi priliku za konstruktivniji dijalog“.
„Ove nedelje otišao sam u Moskvu da diplomatskim putem proverim da li je ruska vlada zainteresovana za prevazilaženje razlika i negativnih tendencija u našim odnosima. Reakcija koju sam dobio pokazuje potpuno drugačiji pravac“, rekao je visoki predstavnik EU.
Evropski diplomata je dodao i da nije uspeo da se sastane sa ruskim opozicionarom Aleksejem Navaljnim, jer je Navaljni u to vreme bio u sudu.
„Moj tim kontaktirao je bliskim okruženjem Navaljnog kako bi izrazio našu podršku. Nažalost, nisam uspeo da se sastanem s njim, jer je tokom moje posete on izveden pred sud“, napisao je šef evropske diplomatije.
Borelj je objasnio da je svrha njegovog putovanja takođe bila „da direktno izrazi snažnu osudu Evropske unije“ u vezi sa izricanjem presude Alekseju Navaljnom i u vezi sa „masovnim hapšenjima hiljada demonstranata“.
„Ruske vlasti nisu želele da iskoriste ovu priliku da se dođe do konstruktivnijeg dijaloga sa Evropskom unijom. To je za žaljenje i moramo uzeti u obzir ove posledice“, dodao je Borelj.
Takođe je primetio „agresivno organizovanu“ konferenciju za medije nakon razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova.
„Iako ovo za nas nije bilo neočekivano... mi ćemo, kao EU, morati da obratimo pažnju na posledice, razmislimo o pravcu koji želimo da damo našim odnosima sa Rusijom i zajednički odlučno delujemo“, koinstatovao je šef evropske diplomatije.
Neodobreni protesti u znak podrške Navaljnom održani su u nekoliko ruskih gradova 23. i 31. januara, uprkos mnogobrojnim upozorenjima vlasti.
Podsetimo, Simonovski sud u Moskvi u utorak je doneo odluku da se Navaljnom ukine uslovna kazna u slučaju „Iv Roše“ i zameni kaznom od 3,5 godine zatvora. Ubrzo nakon toga, vodeće zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, apelovale su na ruske vlasti da oslobode opozicionara.
O proterivanju diplomata
Visoki predstavnik EU takođe je naveo da je o proterivanju trojice evropskih diplomata u Moskvi saznao sa društvenih mreža i da je tražio od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da se ova odluka preispita, „ali bezuspešno“.
„Nažalost, na kraju našeg sastanka preko društvenih mreža saznali smo za proterivanje trojice diplomata Evropske unije zbog neosnovanih tvrdnji da nisu postupale u skladu sa svojim statusom stranih diplomata, učestvujući u demonstracijama. Zamolio sam ministra Lavrova da se ova odluka preispita, ali bez rezultata“, napisao je Borelj.
On je konstatovao da mu je poseta Moskvi bila „veoma teška“, a da su pregovori povremeno dostizali „visok stepen napetosti“.
Podsetimo, Rusija je proterala trojicu evropskih diplomata – iz Nemačke, Poljske i Švedske zbog učešća u neodobrenim protestima koji su održavani u Rusiji u znak podrške opozicionaru Alekseju Navaljnom.
Moguće sankcije Rusiji
U svom blogu, Borelj je napisao da nije isključeno da bi na predstojećem sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije 22. februara mogla biti doneta odluka o proširenju sankcija Rusiji u skladu sa novim režimom sankcija zbog kršenja ljudskih prava.
„O ovim pitanjima razgovaraću sa ministrima spoljnih poslova EU. Kao i obično, države moraju da odluče o daljim dejstvima i da, one bi mogle da uključuju sankcije“, napisao je Borelj.
Šef evropske diplomatije podsetio je da je Evropska unija krajem prošle godine uvela novi režim sankcija koji podrazumeva uvođenje ograničenja fizičkim licima i organizacijama zbog kršenja ljudskih prava.
Pročitajte još:
- Zaharova: Zapad primorao Rusiju da protera evropske diplomate
- Borelj: Evropa treba da vodi dijalog sa Rusijom ako želi da bude globalni igrač