Avion u kojem su bila četvorica fudbalera tog brazilskog niželigaša, uz predsednika kluba i pilota, se srušio u nedelju ujutru.
Niko od pomenutih nije preživeo, a nedugo nakon što su potresne informacije objavljene, javnost se prisetila nekih drugih, ali veoma sličnih tragičnih momenata.
Pre nešto više od četiri godine, odnosno 28. novembra 2016, još jedan brazilski klub doživeo je sličnu nesrećnu sudbinu.
Čarter let koji je prevozio fudbalere i ostale članove Šapekoensea srušio se blizu Medeljina, u Kolumbiji, na putu ka utakmici Kopa Sudamerikane.
Tada je čak 71 od 77 osoba na tom letu poginula. Preživeli su: jedan član kabinske posade, tri igrača i još dvoje putnika.
Istraga je pokazala da je pad aviona kompanije „LaMia“ prouzrokovao ostanak bez goriva, a za to su bili krivi pomenuta kompanija, koja je loše organizovala plan leta, kao i pilot, koji je amaterski reagovao kada se susreo sa opasnošću.
Verovatno najpoznatija tragedija koja uključuje neki fudbalski tim i avion desila se 6. februara 1958. godine.
U tom avionu su bili članovi Mančester junajteda – tada poznatih i kao „Bezbijeve bebe“ po čuvenom treneru, ser Metu Bezbiju – a od 44 osobe na letu poginulo je njih 23, nakon što avion nije uspeo da poleti sa aerodroma u Minhenu.
Junajted se vraćao sa meča Kupa šampiona protiv Crvene zvezde, a u Minhenu je imao usputnu stanicu kako bi sipao gorivo, nakon što se iz Beograda zaputio za Mančester.
Avion iz dva navrata nije uspeo da poleti, a pilot Džejms Ten je odlučio da je bolje pokušati treći put, nego prespavati u Minhenu i poleteti sutradan.
Avion je zbog bljuzgavice proleteo kroz zaštitnu ogradu na kraju piste i ostao bez jednog krila, koje je završilo na obližnjoj kući.
Istraga nemačkih vlasti je inicijalno okrivila Tena, rekavši da nije odmrznuo krila aviona, dok su očevici rekli da to nije bilo potrebno uraditi.
Na kraju je dokazano da je je bljuzgavica usporila avion, te mu nije dopustila da poleti, a pomenuti pilot je oslobođen krivice - deset godina kasnije.
Fudbalska reprezentacija Zambije je 27. aprila 1993. godine napustila aerodrom u Libervilu, u Gabonu, ali nije stigla do željene destinacije.
Njihov avion je, umesto u Dakaru, gde je trebalo da igraju meč sa Senegalom, završio u Atlantskom okeanu.
Istraga je pokazala je pilot ugasio pogrešan motor nakon što se u nekom od motora zapalila vatra. Utvrđeno je i da je bio izuzetno umoran, kao i da mu kontrolna tabla nije radila kako je trebalo.
Tada, baš kao i sada u Brazilu, nije bilo preživelih. Poginulo je svih 25 putnika, kao i pet članova posade aviona.
U letu iz Amsterdama za Surinam, 7. juna 1989. godine, poginulo je čak 176 putnika, od ukupno 187.
Među poginulima je bilo 15 fudbalera, većinom igrača iz Surinama koji su živeli i radili u Holandiji, dok je njih trojica bilo među preživelima.
Istraga je pokazala da članovi posade aviona nisu bili ni blizu dovoljno spremni za svoj posao, kao i da su pokazali nespremnost pri donošenju krucijalnih odluka.
Oni su, kako se navodi, pokušali da slete koristeći neprikladan signal za navigaciju i ignorisali alarm koji ih je obaveštavao o sudaru.
Preuanski klub Alijanca lima se 8. decembra 1987. godine čarter letom vraćao u svoju domovinu, kada se njihov avion „zakucao“ u Tihi okean.
Od 44 putnika niko nije preživeo, sem pilota. Pilota koji je, kako se ispostavilo, bio krivac pada.
Peruanske vlasti su sprovele istragu i donele zaključak, ali nisu htele da ga pokažu javnosti.
Međutim, izveštaj je na kraju „procureo“ u javnost i pokazao da je glavni odgovorni za nesreću bio upravo pomenuti pilot, Edilberto Viljar.
Verovatno najčudnija situacija desila se 11. avgusta 1979. godine, kad su se u Ukrajini sudarila dva aviona tokom leta.
Oba aviona bila su „Tupolev Tu-134As“, a sudar se desio blizu ukrajinskog grada Kamjanske.
Istražitelji su zaključili da su nezgodu prouzrokovali kontrolori letova, koji su „napravili greške i prekršaje“.
Niko od ukupno 178 osoba na oba leta nije preživeo, a među poginulima nalazilo se 17 članova uzbekistanskog kluba Pahtakor, koji je bio na putu ka utakmici protiv Dinama iz Minska.
Jedna tragična avionska nesreća desila se i u Boliviji, 26. septembra 1969. godine, kada su poginuli članovi kluba Najjači (The Strongest).
Članovi tog tima bili su na putu iz Santa Kruza, gde su odigrali jedan egzibicioni duel, tokom pauze u prvenstvu.
Nedugo nakon poletanja objavljeno je da je avion nestao, a dan kasnije mediji su preneli da se letelica srušila i da su poginule ukupno 74 osobe.
Istraga je pokazala da je padu aviona najviše doprinela greška pilota.
U rasponu od samo četiri godine desila su se dva pada aviona u Čileu.
Šestog februara 1965. godine svih 87 osoba na letu iz Santijaga za Buenos Ajres je poginulo, među njima 22 člana kluba Antonio Varas.
Četiri godine ranije, odnosno 3. aprila 1961, na putu ka Santijagu iz Kastra, poginule su 24 osobe.
Avion je nakon poletanja nestao u Andima, a u njemu su bili članovi Fudbalskog kluba Grin kros.
Iako nikada nije utvrđeno šta je tačno prouzrokovalo pad aviona, poznato je da je pilot prijavio da je led prekrio krila aviona i propelere.