Od toga kakav će stav zauzeti republikanski senatori zavisi hoće li se u najvišem američkom zakonodavnom telu suditi bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu, slažu se analitičari. Ono u čemu se ne slažu jeste hoće li mu dojučerašnji partijski drugovi okrenuti leđa i podržati predlog demokrata o impičmentu ili neće.
Podrška za impičment – pucanj sebi u nogu
Dok Branko Pavlović smatra da u ovom trenutku nema opasnosti da republikanski senatori okrenu ćurak i podrže predlog za Trampov impičment, Saša Adamović smatra da je tako nešto moguće.
Pavlović svoju tezu obrazlaže time što je republikansko glasačko telo velikom većinom uz Trampa.
„Na delu jeste unutarpartijsko krunjenje, i to će biti centralna tema za republikance u godini ili dve koje su pred nama – ostaju li ili ne ostaju uz trampizam i Trampa, ili će pokušati da se distanciraju. Šta će uraditi u dužem vremenskom periodu ne mogu da procenim, ali da će pritisci ići u pravcu da se odreknu Trampa, to je sigurno, kada govorimo o establišmentu Republikanske partije. Međutim, biračko telo ove partije vrlo čvrsto stoji uz Trampa i nastaviće da stoji uz njega. Što se samog glasanja tiče, mislim da neće moći da se dobije potrebna dvotrećinska većina u Senatu“, smatra Pavlović.
Prema Adamovićevom mišljenju, u ovom trenutku sve je otvoreno i moguće i to pokazuje činjenica da je u Predstavničkom domu deset republikanaca podržalo demokratski predlog za Trampov opoziv. Čudno je i držanje šefa republikanske manjine u Senatu, senatora Miča Mekonela, koji u izjavi povodom predloga Trampovog impičmenta nije bio dovoljno jasan, već je svojim kolegama dao mogućnost da glasaju po svojoj savesti, naglašava naš sagovornik.
Uz to, kao da je proces protiv Trampa gotova stvar, Mekonel je tražio da se proces odloži za februar kako bi bivši predsednik dobio više vremena za pripremu odbrane.
Vođstvo republikanaca zazire od najava da će Tramp formirati svoju stranku ili pokret, o čemu se spekuliše već nekoliko dana, nakon Trampovom oproštajnog govora – to bi moglo da pocepa republikanske redove, smatra Adamović.
„Zato me ne bi iznenadilo da se jedan deo republikanskog establišmenta, pogotovo „stara garda“ koja je odavno zaglibljena u vašingtonskoj močvari, pridruži demokratama u postupku opoziva sa namerom da u začetku, ne samo osramoti ili ponizi Trampa, već i da pokuša da u samom korenu uništi njegovu nameru da osnuje svoj politički pokret, koji bi mogao da bude ozbiljna alternativa Republikanskoj stranci“, kaže on.
Od toga hoće li podržati impičment ili ne zavisi hoće li republikanci pucati sebi u nogu ili će napraviti strategiju za budućnost kojom bi mogli da spreče planove demokrata da ih oteraju u večitu opoziciju, dodaje Adamović.
Cepanje republikanaca i demokratsko širenje straha
To bi se, prema Adamovićevim rečima, moglo desiti ako američko državljanstvo bude dodeljeno ilegalnim imigrantima, kojih ima oko deset miliona i koji bi tada postali demokratsko glasačko telo.
„Za dve godine će ponovo biti izbora i možda će to biti prilika da se političko klatno, koje se pomerilo ulevo, pomeri udesno i jedna strategija bi možda mogla da bude korisna Republikanskoj stranci, ali bojim se da su neke stvari jače od toga, da su neki vodeći republikanci delovi vašingtonske močvare i da bi mogli da učine nešto što bi spolja izgledalo kontraproduktivno ili u korist sopstvene štete, a suštinski bi sve to cementiralo vlast duboke države na dugi niz godina“, misli Adamović.
Prema Pavlovićevim rečima, pokušaj opoziva neće sobom povući ozbiljnije političke posledice jer se radi o „pokaznoj vežbi demokrata šta će se dogoditi svakome kome padne na pamet da se suprotstavi njihovoj političkoj agendi ili idejama kako treba vladati Amerikom i svetom“.
„Politička posledica koju oni žele da proizvedu je strah; da uteraju strah u kosti svakome ko bi im se suprotstavio i ko bi sarađivao sa Trampom. Zbog toga to rade, pravdajući se time da žele da obezbede da Tramp ne može da se kandiduje za novi mandat na predsedničkim izborima“, objašnjava on.
Ukoliko bi republikanski senatori glasali za Trampov opoziv moglo bi da dođe do velikog raskola u republikanskoj partiji, mišljenje se Saše Adamovića.
„Sigurno je da bi se republikanska glasačka baza okrenula protiv stranačkog establišmenta i da bi na idućim izborima tražila neku alternativu. Mislim da je kakva-takva šansa republikanca da u ovom trenutku odoli pritiscima Demokratske stranke, koja, na ovaj način, ima nameru da pod kontrolu stavi republikance. Ako uspe da odoli pritiscima imala bi šanse da opstane kao respektivna politička snaga, kakva je bila u prethodnom periodu“, smatra Adamović.
Ako bi pristali na Trampov opoziv, republikanci rizikuju da im demokrate na sledećim izborima određuju kandidate, dodaje on.
Kako bi izborili da se Donaldu Trampu, koga optužuju za navodno podsticanje pobune, sude pred Kongresom, demokratama je u Senatu potrebna dvotrećinska većina. S obzirom da njihova frakcija broji pedeset senatora, potrebno im je još sedamnaest republikanskih glasova da bi tu većinu i ostvarili (Senat broji stotinu zastupnika).
Ukoliko bude osuđen, Trampu bi moglo bit zabranjeno da ikada više obavlja javne funkcije; ukoliko bi bio oslobođen ili suđenje ne bude održano, on će moći da se kandiduje na sledećim izborima 2024, što je i najavio.
Kako bi se uspostavila pravna procedura, suđenjem, ukoliko do njega bude došlo, trebalo bi da predsedava predsednik Vrhovnog suda i u tome Pavlović vidi problem, jer kako kaže, nije siguran da će najviši tumač američkog ustava uopšte pristati da raspravlja o impičmentu nekoga ko više ne obavlja predsedničku dužnost.
Do sada, institucija impičmenta primenjena je protiv trojice predsednika, ako isključimo Trampa, koji će u istoriju ući kao prvi predsednik prema kome je ovaj institut primenjen dva puta i prvi predsednik prema kome je impičment primenjen nakon isteka mandata.
Pročitajte još: