Milovojević smatra da Haradinajeve izjave nisu samo prazne priče izrečene u predizbornom žaru, već najava političke radikalizacije u Prištini.
„Hardinaj je faktički poručio da velikolbanska ideja nije mrtva i da je prisutna u albanskoj eliti Prištine, ali i Tirane, odnosno, da je ipak vezana za ideju objedinjavanje albanskog faktora na ovim prostorima,“ ističe Milivojević.
Radikalizacija u Prištini
Činjenica je, dodaje on, da je Haradinaj pominjanjem da pet članica EU nije promenilo stav prema priznanju Kosova, kao i da je Amerika htela da pomogne da Kosovo dobije priznanje Izraela, faktički „prozvao svoje mentore“ i bacio im u lice rukavicu pitanjem: zašto ih evropski partneri drže izolovane, i zašto ih ostavljaju po strani, dolazeći s vremena na vreme da im kažu da su oni za to krivi.
„Faktički, ucenio je Zapad najavljujući refrendum. Poručio im je da ko oni nešto ne preduzmu, da će to uraditi sami. Ali, na osnovu onove kritike EU zaključuje se da je Haradinaj samo potvrdio da je projekat nezavisnog Kosova neuspeo“ ističe naš sagovornik.
On je u stvari pokazao nezdovoljstvo političke elite u Prištini i najavio političku radikalizaciju kako bi se projekat „nezavisno Kosovo“ doveo do finalizacije.
„Ujedno ovo je dokaz da su srpski argumenti dobili na težini kao i da su se okolnosti promenile, počev od hapšenja vrha OVK ali i na nekom širem planu. Ovo je nova politička platforma, u kojoj vidim i odustajanje od dijaloga i mogućnosti da se traži ne samo kompromisno rešenje, nego da se uopšte traži rešenje političkim sredstvima i na način koji bi podrazumevao neku vrstu normalizacije,“ smatra Milivojević.
Odgovor Beograd bi bio jasan
Sad su na potezu, napominje naš sagovornik, zapadni centri moći koji sponzorišu politiku nezavisnog Kosova da se odrede prema ovoj najavi Hardinaja.
„Odgovor Beograda na ovo je jasan. Kosovo i Metohija su nerešeno pitanje u sastavu Srbije u okviru međunarodonog prava, i jasno je da Srbija ne bi prihvatila nešto što bi dovelo u pitanje njene vitalne intersese i bezbednost u bilo kom smilsu, jer ovo je, ako gledamo po Rezoluciji 12 44, unutrašnje pitanje Srbije,“ napominje Milivojević.
Filozofija „sladoleda“
Politikolog iz Prištine Nedžmedin Spahiu slaže se da je Haradinajeva izjava izrečena u smislu ucene Zapada, ne bi li ubrzao procese oko Kosova.
„To je politička filozofija deteta kad roditelji ne žele da mu kupe sladoled a ono im kaže –ako mi ne kupite ubiću se! Dakle u pitanju je njegova pogrešna zamisao da ovakvim stvarima može da uceni Zapad, da tako pospeši Zapad da više pomoge Kosovu. U tom smislu je to i rekao da ako Zapad neće ovo ili ono da uradi, onda će uraditi Priština sve sama, što je smešno“ objašnjava Spahiu.
Spahiu smtara da je referendum prazna priča koja može da donese više štete nego koristi.
„I da to hoće Kosovo, neće Albanija niti to želi društvo na Kosovu da se ujedine. Albansko društvo, još manje. Setimo se da kad je došlo do ujedinjenja Kosova i Albanije u Drugom svetskom ratu da je izbio građanski rat, jer Albanija nije želela zajedničku državu,“ podseća naš sagovornik.
Prema rečima Spahiua, Kosovo ne može na silu da se ujedini sa Albanijom, i cela ideja da se Zapad ucenjuje na ovakav način je pogrešna. Hardinaj je, veruje Spahiu, ovakvim stavom samo naškodio svojoj političkoj karijeri, želeći da pokaže da se ne plaši da kaže zapadnim silama šta misli.