Momak rođen u Beogradu 1992. godine nikada nije stigao do šanse da pokaže šta zna u nekom od najvećih srpskih klubova, a nedavno je u svom rodnom gradu još jednom potvrdio kakvim kvalitetima, veštinama i karakterom raspolaže.
Luković je u dresu Splita u meču protiv FMP u Železniku upisao 26 poena, pet skokova i četiri asistencije, a još važnije od toga ubacio je trojku koja je odvela njegovu ekipu u produžetak, svega nekoliko trenutaka pre kraja regularnog dela meča.
Posle dva produžetka FMP je ostvario pobedu rezultatom 96:92, ali je trofej za najboljeg igrača meča dobio upravo Luković.
Takvi podaci upućuju na zaključak da se Luković sa 28 godina nalazi na vrhuncu karijere i da u narednom periodu od njega mogu da se očekuju još bolji rezultati.
A put do toga je bio dug – od ekipe Mege u kojoj je ponikao, preko nemačkog Trira, makedonskog MZT, slovenačke Krke, španskih Mursije i Manrese, te Igokee i Primorske, ekipa u kojima je nagovestio da najbolje od njega tek sledi.
U Splitu je dobio punu slobodu, levoruki šuter na krilnim pozicijama – nešto kao Toni Kukoč nekada i za njegovu karijeru je fantastično što je baš u toj sredini uspeo da ispolji pun potencijal.
Nažalost, u Srbiji za njega nije bilo mesta, najveći klubovi su se pre odlučivali za angažovanje stranaca i pokušaje da od svojih talenata naprave igrače, dok je Luković, poput brojnih kolega morao zaobilaznim putem da traži svoje mesto pod košarkaškim suncem.
Imajući u vidu i okolnosti u vezi sa reprezentacijom, takozvanim „prozorima“, sukobima FIBA i Evroliga, te izvesnim odsustvom NBA igrača, selektor IgorKokoškov bi mogao da u svoje planove uvrsti 28-godišnjaka iz Beograda, koji je demonstrirao da je sazreo za velika dela, a verovatno bi pomogao selektoru da izbegne da „stavlja na četvorku“ nekoga kome to nije primarno radno mesto.