Od kako je sredinom oktobra prošle godine Poreska uprava najavila da će zbog neplaćanja poreza na prihod frilenserima i drugim koji su prihod sticali u inostranstvu to retroaktivno naplatiti za pet proteklih godina, sve sa zateznom kamatom, njihovo nezadovoljstvo se ne stišava. Za sutra ispred Doma narodne skupštine najavljen i njihov protest.
Frilenseri i država – ima prostora za dogovor
Frilenseri, jutjuberi, influenseri, oni koji se bave internet prodajom, iznajmljivanjem stanova na dan, prevodioci, predavači stranih jezika...u prvi plan su do sada isticali da ih niko za sve to vreme nije upozorio da postoje propisi koji to regulišu i da su u obavezi da plaćaju porez.
Sagovornik Sputnjika, M.A. (31) koji predaje engleski jezik strancima preko interneta do sada nije plaćao porez i doprinose i nije mu, kaže, bilo poznato da postoje propisi koji regulišu i takav način obavljanja posla, jer do sada nije imao nikakvih problema.
Neki su već dobili rešenja i, kako kažu, na ime poreza treba da daju maltene sve što su zaradili.
„Ja ne vidim kako to može da se reši. Slažem se ja da se porez mora platiti i to razumem. Ali ovaj konkretno slučaj da oni traže pet godina unazad tako bez najave, meni je to čista krađa s obzirom na trenutnu situaciju i kako sve ide. Stvarno ne bih znao šta tu može da bude rešenje, pogotovo ako se nastupi sa stavom da ne možemo da se dogovaramo“, kaže naš sagovornik.
On smatra da bi sada u sitauciji sa pandemijijom država svuda gde može da dođe do novca. Ne zna, dodaje on, kako će njemu uzeti pare, jedino mu, kaže, ostaje da ga stave u zatvor.
Prvo razgovor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana poručio da i dalje ima prostora za razgovor o tome od kada da se plaća porez, ali ne i o tome da li će da se plaća.
Na pitanje gde ima prostora za dogovor države i frilensera, Vasić koji je član Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika, napominje da je aktuelni poreski zakon na snazi već skoro dve decenije i da su svi koji ostvaruju prihode obavezni da plaćaju porez, pa i frilenseri.
Istini za volju, država, kako kaže za Sputnjik, to do sada nije kontrolisala i to je ono što je napravilo najveći problem ljudima koji se time bave. Dodaje, međutim, da država ima instrumente da naplati, ali i da odloži, ili oprosti poreze i da je samo pitanje za koje će se od tih rešenja opredeliti.
I država je kriva
On podseća da naši poreski zakoni predviđaju tri načina oporezivanja - po rešenju Poreske uprave, plaćanje poreza po odbitku što uplaćuju firme kada isplaćuju plate i samooprezivanje koje je predviđeno za delatnosti kakve obavljaju i frilenseri.
To znači da je lice koje primi te prihode dužno da samostalno izvrši obračun poreza i doprinosa i da ih uplati, napominje naš sagovornik. On ipak smatra da bi država na neki način trebalo da izađe u susret frilenserima, imajući u vidu da sama nije u prethodnom periodu odradila svoj posao jer za toliki period nije ni naplaćivala porez, niti o njemu ikog obaveštavala.
Moguće rešenje u dva pravca
„To rešenje može ići u dva smera. Prvo, s obzirom na te propuste države, njenih organa i službenika da nisu vršili naplatu poreza, možda bi bilo najrealnije očekivati da dođe do otpisa, pre svega, kamata, jer se u ovom momentu utvrđuju poreske obaveze i utvrđuju kamate za ceo period unazad kada te poreske obaveze nisu plaćene“, kaže Vasić.
On ukazuje i na to da najmanji problem predstavlja porez na dohodak građana koji je 20 procenata i on nije toliko veliki, za razliku od doprinosa za socijalno osiguranje.
„Drugo pitanje koje se postavlja je da li je i u kom delu realno naplaćivati doprinose za zdarvstveno i penziono osiguranje tim licima, koji i predstavljaju najveći deo tih poreza, a suštinski u prethodnom periodu nisu koristili bilo šta od tih usluga države, niti će ih moći ostvariti u nekom narednom periodu s obzirom na to da nisu bili prijavljeni“, ističe ovaj poreski savetnik. On smatra da bi država mogla da razmišlja u ta dva pravca i da ima instrumente za to.
Nove profesije, nove brige
Vasić, uz to, napominje da se moraju razgraničiti dve stvari kada se govorimo o samom statusu frilensera kao novoj profesiji, poput svih onih koje su se u poslednje vreme pojavile zahvaljujući internetu i razvoji IT sektora.
„Postoje vrlo specifični načini rada koji su poslednjih godina prisutni kod nas, a to su rad na daljinu koji nije radni odnos nego mladi ljudi, čak i srednjoškolci i studenti, povremeno i za manje iznose rade dva, tri, četiri sata nedeljno za nekoga i ostvaruju neke prihode. To svakako treba na neki način razdvojiti od onoga što suštinski predstavlja radni odnos, a to je kada lice iz Srbije radi u kontinuitetu za neku stranu kompaniju. I nije ni u redu da jedan takav radni odnos u odnosu na onaj kakav je ovde ostane van oporezivanja i da bude povlašćen“, ističe ovaj poreski savetnik.
On napominje da je na stručnim skupovima moglo da se čuje da i druge zemlje imaju sličan problem kada se pojavljuju novi oblici rada i da ni sve evropske zemlje to nisu rešile u potpunosti. Tu svkako postoji prostor da se razmišlja o promeni naših poreskih zakona.
A, kako kaže, možda treba razmisliti i o tome da frilenseri i ostali koji dobijaju uplate iz inostranstva za obavljenu delatnost ne potpadaju u grupu samooperzivanja, već da se i njima izdaju poreska rešenja, jer poslovne banke imaju podatke o deviznim prilivima svih građana, o čemu je i država od nedavno počela kontinuirano da dobija podatke.