Gledajte „Državni udar“ u Vašingtonu – Ko u ovo još može da poveruje...

Amerika više ne liči čak ni na prvoklasne holivudske blokbastere već krupnim koracima ulazi u žanrove jeftine, naivne, niskobudžetne B produkcije.
Sputnik

Umesto spektakla sa stotinama hiljada statista, apokaliptičnim dimom i epskom energijom, videli smo u sredu u Vašingtonu tupavu i za mnoge providnu limunadu sa stupidnom kostimografijom, somnabulnom dramaturgijom i petparačkim zapletom.

Po mejnstrim verziji, scenario je prost: Zli i pomahnitali Tramp poslao je svoje maskirane divlje vojnike da u Kongresu SAD zaustave konačnu potvrdu Džoa Bajdena za predsednika.

Nekoliko desetina grotesknih fizionomija, koje samo podsećaju na gnevne luzere iz filma „Džoker“, upada u potpuno prepušteni i nečuvani Kongres, zauzima predsedničku fotelju, kancelariju šefice Predstavničkog doma Nensi Pelosi, primitivno iskeženo divljaju, keze se direktno u kamere, sve sa fašističkim i komunističkim tetovažama i napisima na odrpanoj odeći.

Dakle, sve liči na naivan i diletantski režiran politički triler tokom koga bi pola sale već u prvim minutima, šokirano i razočarano, napustilo bioskop.

Gledajte „Državni udar“ u Vašingtonu – Ko u ovo još može da poveruje...
Udarne vesti bude planetu, reflektori svetskih medija se pale, sumanuti Tramp izdan od svih uzima pravdu u svoje ruke i sa nekoliko desetina bizarnih likova, mahom raščerupanih bradonja, kreće da „sruši Ameriku“ i izvrši „državni udar“.

Naravno, pravda pobeđuje, varvari se izbacuju sa brda američke slobode – Kapitola, a naciji se samouverenom šmirom, sa peskom u glasu i sjajem optimizma u oku, obraća novi predsednik Amerike, dok gledaoci puštaju suzu, a ostavljeni i poraženi Tramp ne uspeva da okači ni tvit ni fotku na Instagram...

Rez!

Verovatno postoje neke zemlje koje mogu da dožive kao uverljive ove srcepucatelne i melodramatične scene sa Kapitol hila.

Ali je, verujemo, teško u autentičnost ovih događaja ubediti, na primer, Srbe, koji znaju šta je događanje naroda i koji su učestvovali u Devetom martu, Petom oktobru, koji su gledali kako se, pod pritiskom naroda savija gvozdena zavesa i kako otpadaju cigle Berlinskog zida...

Za one koji znaju šta je državni udar, šta su istorijski procesi nošeni milionima ljudi, šta su preokreti epohe i ozbiljni društveno politički potresi koji menjaju budućnost zemlje, poslednji vašingtonski igrokaz deluje komično samo što, nažalost, odnosi i stvarne žrtve.  

Gledajte „Državni udar“ u Vašingtonu – Ko u ovo još može da poveruje...
A za one koji su odrasli u bioskopu, uz Džona Forda, Sema Penkipoa ili Džona Milijusa, ovaj uradak podseća samo na neki studentski treš filmić netalentovanog sineaste u pokušaju.

Ne čak ni kao režirana „obojena revolucija“ već više kao farsa u nekoj zaboravljenoj banana republici.

Znači, baš sve je, u potpunoj disproporciji u odnosu na veličinu i vojnu i ekonomsku snagu zemlje u kojoj se radnja dešava.

Svakako, „državni udar“ iz Amerike ostavlja snažan utisak da je na sceni možda i poslednji čin urušavanja jedne moćne imperije kakvu smo znali.

Da u ispodprosečnoj akcionoj jurnjavi kroz holove Kongresa, dok pucaju stolovi i lampe i lete papiri, bespovratno nestaje slika jedne velike zemlje koja je mnogima bila ideal, i koja je imala ambiciju da svoju slobodu i demokratiju seje i drugima po svetu.

Gledajte „Državni udar“ u Vašingtonu – Ko u ovo još može da poveruje...
Šarada sa čuvene Pensilvanijske avenije nedvosmisleno govori da i Amerika i svet ulaze tokom 2021. u novu epohu u kojoj će, šarene rijaliti predstave, više nego ikad usmeravati istoriju.

Prvi deo filma je završen, kakav li će tek drugi biti...

Pročitajte i:

Komentar