Ako je verovati vašim odgovorima – takav ne postoji, što je bila jedna od opcija u anketi gde su kao kandidati predloženi Dragan Stojković Piksi, Veljko Paunović, Vladan Milojević, Nenad Lalatović, Savo Milošević i Slaviša Jokanović.
Od 1.292 odgovora na pitanje „Koji selektor bi sigurno odveo Srbiju na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine?“ 53 odsto je bilo za opciju da – takav ne postoji.
Piksi, fudbalska legenda, nekadašnji funkcioner i sadašnji nezaposleni trener je dobio 18,7 odsto glasova, a za njim je Paunović, menadžer engleskog Redinga i trofejni selektor mlade reprezentacije Srbije sa 11,8 odsto.
Treći izbor je Vladan Milojević, bivši trener Crvene zvezde sa 6,1 odsto, a sledi trener Vojvodine Nenad Lalatović sa 4,1 odsto.
Na začelju je tandem bivših fudbalera, trenera i legendi Partizana – Savo Milošević je dobio 3,3 odsto glasova, a Slaviša Jokanović 3,0 odsto.
Sva ta imena su provejavala u javnosti od momenta kada je Tumbaković završio svoj mandat u Fudbalskom savezu Srbije, kada je rečeno da je potpredsednik tog tela Marko Pantelić zadužen za razgovore sa potencijalnim naslednicima.
Piksi je kao prvi pik bio tema i pre utakmica sa Norveškom i Škotskom u baražu za plasman na Evropsko prvenstvo, koje su okončane neuspehom i potonjom smenom Tumbakovića, shodno čemu je peta Zvezdina zvezda ponovo izletela u prvi plan.
Pojavio se Stojković iznenada u Srbiji, na otvaranju japanske fabrike guma u društvu državnog vrha Srbije što je prihvaćeno kao znak da bi uskoro mogao da dobije prvi posao posle odlaska iz Kine, od koga i dalje zarađuje.
U svetlu tih spekulacija se samo jednom obratio javnosti i istakao da „treba svi da ga žele“ na selektorskoj poziciji, a to je znak za ostvarenje jednog oblika famoznog „društvenog konsenzusa“ u čemu značajnu reč imaju organizovane grupe navijača Crvene zvezde, sa kojim Stojković već ima istoriju prožetu neprijateljskim tonovima.
Konsenzus, bar u Srbiji, postoji oko Veljka Paunovića, gospodina u svetu fudbala koji je ovoj zemlji doneo naslov šampiona sveta, sa igračima mlađim od 21 godine na Novom Zelandu pre pet godina.
Momci sa kojima se tada popeo na krov Evrope bi u narednom periodu trebalo da budu okosnica nacionalnog tima, ali je sasvim jasno i da aktuelni menadžer Redinga ima lošu istoriju, sa još jednom jakom institucijom – Fudbalskim savezom Srbije.
Vladan Milojević nema te probleme – treći je u pitanju i ima ime i prezime. Navodno Milojević ne želi da sarađuje sa Vladimirom Matijaševićem, sportskim direktorom reprezentacije sa kojim je ne tako davno sarađivao u Čukaričkom, a i pod čvrstim je ugovorom sa arapskim novcem.
Ime Nenada Lalatovića se pojavilo u svetlu previranja u Vojvodini, klubu kome je ove godine doneo trofej u Kupu Srbije.
Živopisna ličnost poput bivšeg kapitena Crvene zvezde ima običaj da u poslednje vreme govori o svojoj baštini u novosadskom klubu, provejava misao o odlasku, a takođe zbog bliskosti vrhu vlasti, Lalatović je uvek u pričama o nekakvim pozicijama.
Za kraj, Vladimir Ivić i Slaviša Jokanović, mladi treneri ekstremnog talenta sa zajedničkim iskustvom katastrofe u Votfordu, izvesno je da ne bi želeli da stavljaju na kocku svoj renome za stvar u koju se ne veruje – plasman na Svetsko prvenstvo.
Skupština Fudbalskog saveza Srbije bi u martu trebalo da pruži odgovore na sva pitanja, najkasnije, ali bi nekakva brža odluka, pa i za vreme praznika, donela utisak da će se možda, nekako, čudom, desiti da za dve godine slušamo himnu Srbije na jednoj od dve najveće sportske smotre sveta.