Ćosić Dedović je u petom krugu dobila svega dva od potrebna 82 glasa, nakon čega je povučena njena kandidatura.
Skupština država članica održana je u Njujorku od 17. do 23. decembra, a birano je šest sudija. Ukupno je bilo 18 kandidata, a za izbor je bila potrebna dvotrećinska većina od ukupnog broja glasova. Države članice glasaju sve dok šest kandidata ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu.
Prema Rimskom statutu, koji je krovni dokument Međunarodnog krivičnog suda, jednom izabrane sudije na tom položaju ostaju doživotno.
U prvom krugu Ćosić Dedović je osvojila 49 od potrebnih 78 glasova, a samo je jedan sudija osvojio dovoljnu većinu. U drugoj rundi, kada je takođe izabran jedan sudija, osvojila je 40 glasova. Već u trećem krugu, kada je broj kandidata smanjen na 13, počinje da pada i podrška Ćosić Dedović, kada osvaja 13 glasova. U četvrtoj rundi, u konkurenciji devet kandidata, podršku joj daje devet država, a u petom krugu glasanja između šest kandidata samo dve države su dale glas za kandidatkinju koja je u proteklom periodu označena kao kadar za koji je žestoko lobirala SDA, prenosi „Glas srpske“.
Zbog toga je predstavnik BiH povukao kandidaturu Jasmine Ćosić Dedović.
Sama kandidatura Jasmine Ćosić Dedović podigla je mnogo prašine, prvenstveno u Srpskoj, jer ona nije imala podršku srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Kandidatura je bila sporna zbog toga što je Ćosić Dedović u postupku protiv generala Ratka Mladića bila u timu tužilaštva, te u timu odbrane komandanta tzv. Armije BiH Nasera Orića.
To nije sprečilo Biseru Turković da zaobiđe procedure i paradiplomatskim putevima lobira za njeno imenovanje, a to lobiranje bilo je posebno upereno ka Turskoj, piše „Glas Srpske“.
Profesor ustavnog prava i sudija Okružnog suda u Banjaluci Milan Blagojević kazao je za „Glas Srpske“ da bi se pri svakom imenovanju trebalo voditi računa o saglasnosti entiteta i da bi trebalo da se poštuju procedure u pogledu takvih predloga.
„Ne pričam samo o konkretnom slučaju, već uopšteno o takvim imenovanjima. O ovakvim pitanjima treba konsultovati entitete i da se na osnovu tog stava odrede i članovi zajedničkih institucija. Svi izabrani predstavnici u međunarodnim institucijama, pa i Međunarodnom krivičnom sudu, trebalo bi da budu plod saglasnosti entiteta“, istakao je Blagojević.
Jasmina Ćosić Dedović formalno je bila kandidat istočnoevropskog bloka zemalja zajedno sa Gruzijkom Goče Lordkipanidze, koja je na kraju i izabrana kao novi sudija Međunarodnog krivičnog suda u drugom krugu glasanja. Pored nje, izabrani su još Džoana Korner iz Velike Britanije, Mijata Marija Samba iz Sijera Leonea, Marija del Sokoro Flores Lijera iz Meksika i Serhio Đeraldo Ugalde Godinez iz Kostarike, dok je ostalo da bude izabran šesti sudija.
Pročitajte još:
- „Lavrov NATO-u: Dalje ruke od Srpske!”: Šta Hrvati poručuju ovakvom interpretacijom Lavrova /video/
- Rezolucija američkog Senata: Koncentracioni logori u BiH i genocid u Srebrenici
- „Bode oči“ samo Radovan: Nacisti iz Handžar divizije, ustaše i zločinci još nose imena ulica u Bosni