Na prvu loptu, jedan potpuno miran i bezazlen ponedeljak, 14. decembar, za ljubitelje najvažnije muške sporedne stvari na svetu poprimio je potpuno drugačiji oblik ─ Fudbalska reprezentacija Srbije ostala je bez selektora.
Dogovoren je sporazumni raskid sa Ljubišom Tumbakovićem, koji nije ispunio cilj ─ da odvede ekipu na Evropsko prvenstvo.
Takav epilog nikoga ne bi smeo da iznenadi, s obzirom na to da je posle fijaska sa Škotima u novembru bila jasna sudbina, sada već bivšeg selektora „orlova” ─ Ljubiše Tumbakovića.
Ipak, preživeo je još mesec dana, a onda je dobio zahvalnicu i kartu u jednom pravcu od FSS.
Iskusan je stručnjak Ljubiša Tumbaković, najtrofejniji trener u istoriji Partizana, čovek koji je radio od Srbije i Crne Gore do Kine, ali je vodeći nacionalni postigao bar pet autogolova.
Sputnjik je analizirao gde je sve grešio prekaljeni 68─godišnji stručnjak.
PENALI? SRBIJA IH NE VEŽBA
Prosto je neverovatno, nedopustivo i krajnje neozbiljno da ekipa pred finale baraža za odlazak na Evropsko prvenstvo, gde u slučaju nerešenog rezultata slede produžeci, zatim i penali, ekipa ne vežba izvođenje istih.
Razlog? Jasno je da fudbalerima Srbije niko nije mogao da zabrani da na treningu vežbaju izvođenje udaraca „s kreča”, ali im selektor to nije tražio.
„Iskreno, pred utakmicu sa Norveškom nismo vežbali penale, a ne kažem da nisam verovao da će biti penala. Principijelno ne vežbamo penale i nećemo vežbati ni ovoga puta pred finale sa Škotima”, usudio se da javno kaže sve ovo Tumbaković pred meč decenije, čiji je epilog jako dobro poznat.
Principijelno je zbog takvog stava i rezultata sada Tumbaković bivši.
FORSIRANJE ROVITOG KOSTIĆA
Filip Kostić je odličan igrač i tu nema dileme, ali nema tapiju na levoj strani da pošto-poto mora da se nađe među startnih 11. Hitronogi Kragujevčanin se povredio igrajući za Ajntraht Frankfurt 25. septembra posle starta Bojate u duelu sa Hertom, stradali su ligamenti kolena, koji na sreću nisu pukli, mada je pauza bila duga čak 40 dana.
Svega tri minuta proveo je Kostić na terenu u Bundesligi pred okršaj Srbije sa Škotskom, a Tumbaković je iz samo njemu poznatog razloga, njemu dao prednost u odnosu na Filipa Mladenovića. Videlo se da nije to „onaj” Kostić i da nema snage za takvu vrstu napora, pa ga je Ljubiša izveo iz igre u 59. minutu, ubacivši Mladenovića.
Levi bek Legije iz Varšave se revanširao asistencijom Luki Joviću koja je Srbiji, bar na kratko, vratila nadu da možda ipak može do Evro. Ipak, bila je to lažna nada, samo smo se pola sata duže zavaravali, kasnije su usledili oni čuveni penali, koje „orlovi” nisu vežbali.
Jer, selektor, sada već bivši, je tako procenio, odlučio...
JOVIĆ I MITROVIĆ NE MOGU ZAJEDNO
A, onda kada je sve već bilo gotovo, posle Škotske, pred meč poslednjeg kola druge sezone Lige nacija sa Rusijom, Tumbaković je uvrstio među startere Mitrovića i Jovića. Utakmica je završena pobedom našeg nacionalnog tima rezultatom 5:0, Jović je postigao dva gola i upisao asistenciju, potvrdivši da bez problema može da sarađuje sa Mitrovićem.
Ko zna, šta bi bilo, da je Tumbaković ranije odlučio da ih upari. Možemo samo da nagađamo da li bi nešto bilo drugačije, da li bi Srbija možda bila na Evropskom prvenstvu naredne godine.
LUTANJE ─ „NE SME” DVA PUTA ISTI TIM
Fudbalska reprezentacija Srbije pod komandom Ljubiše Tumbakovića nije izašla sa istim timom na dva različita meča. Konstantno je nekadašnji trener Partizana tražio dobitnu formulu, ali je nije pronašao. Imao je eksperimente poput Nemanje Gudelja na poziciji štopera, manevre s Kolarovim, te na levom beku, centralnom štoperu.
Sve i da je istina da mu je Kolarov dva sata pred meč odluke sa Škotima saopštio da ne sme da igra jer mu Inter ne dozvoljava, Tumbaković je imao Uroša Spajića, klasičnog defanzivca, ali je njegova procena da više veruje i bolje poznaje Gudelja, bila dovoljna da vezista zaigra u srcu odbrane.
U redu, dešavalo se da Gudelj i u Sevilji „glumi” štopera, ali je njegova prirodna pozicija, ona na kojoj se najbolje oseća, zadnji vezni.
IGRANKA S GOLMANIMA
Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i na početku Lige nacija, prvi golman reprezentacije Srbije konstantno je bio Marko Dmitrović. Jednostavno, nijanse su bile u pitanju, ali je tas na vagi kod Tumbakovića otišao na stranu iskusnog čuvara Eibarove mreže. Ali, onda se naprasno dogodila promena. Prvo u Oslu u polufinalu baraža kada je među stative stao Predrag Rajković, a onda identičan scenario i protiv Škota u finalu.
Svega tri dana kasnije usledio je meč Lige nacija sa Mađarskom u Budimpešti, gol Srbije je branio Dmitrović. Tri dana posle toga stigli su Rusi u srpsku prestonicu na zatvaranje druge sezone Lige nacija, a kec je ponovo bio Rajković.
Ostaje nejasno zbog čega ih je Tumbaković tako rotirao i nije mogao da se opredeli ko je prvi golman Srbije.