Vest o lobističkim aktivnostima srpskog prestolonaslednika zapravo i nije nova. Objavio ju je pre skoro godinu dana američki veb portal opensecrets.org, koji je glasilo Centra za odgovornu politiku. Prestolonaslednik Aleksandar traži da se njegovoj porodici vrati deo zlata koje su američke Federalne rezerve zaplenile početkom II svetskog rata. Radi se o 41 667 kilograma zlata, među kojima se navodno nalazi i deo ličnog zlata Karađorđevića.
Troškove lobiranja, prema javno dostupnim podacima plaća Kamaro i do sada je na račun lobističke firme uplaćeno 260 000 dolara – 2018, kada je saradnja počela, ovaj biznismen iz Ohaja platio je Damatovoj firmi 20 000 dolara, dok je naredne godine platio četiri puta po 60 000 dolara.
Fama o zlatu izmišljena je kako bi se Karađorđevići oblatili
O zlatu koje je sa kraljem Petrom II napustilo zemlju tokom Aprilskog rata ispredaju se različite legende, a napisi u medijima o zlatu Karađorđevića još uvek raspaljuju maštu – često se u ovim legendama meša šta je imovina nekadašnje kraljevine sa onim što je bila lična imovina srpske i jugoslovenske kraljevske dinastije.
Fama o zlatu Karađorđevića, prema rečima istoričara Miloša Timotijevića, autora studije „Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita“, traje od 1941.
„Prvo je nemački okupator insistirao na svemu tome, pa komunisti tokom rata, a naročito nakon 1945, jer simbolika zlata ima snažno uporište u mitologiji srpskog naroda i svih drugih naroda sveta. Na taj način su želeli da oblate Karađorđeviće, da su uzeli narodne pare, narodno blago, i da su ga potrošili. To je, prosto, bio deo njihove propagande“, objašnjava on.
Jugoslavija je pred početak rata, marta 1941, u svojim trezorima imala 84,5 tona zlata. Poređenja radi, danas Srbija ima najveće zlatne rezerve u regionu i one iznose 32 tone ovog plemenitog metala. Zlato koje Karađorđevići potražuju preneto je u SAD pred početak rata, iz straha da bi u slučaju ratnog poraza ono moglo da padne u ruke neprijatelja.
„Sudbina čehoslovačkog zlata, koje je 1938. pripalo Nemačkoj, uslovila je da Poljska, Norveška i Jugoslavija svoje zlato najpre prebace u Veliku Britaniju, a kasnije u SAD“, kaže Timotijević.
Od 84,5 tona zlata, 20 tona prodato je u Americi, jer je tadašnje američko zakonodavstvo državama u ratu zabranjivalo plaćanja u zlatu, tako da su jugoslovenske rezerve iznosile 64,5 tona zlata. Od te količine, 11,2 tone bilo je u Londonu, a 41,6 tona u Njujorku. U Jugoslaviji je ostalo oko 10,7 tona zlata, navodi Timotijević.
Zlato koje ostalo u Jugoslaviji, prebačeno je iz Beograda u unutrašnjost zemlje – 1,1 tona sklonjena je u Sarajevo, a 9,6 tona u Užice. Tokom Aprilskog rata, to je zlato transportovano prvo do Mostara, a zatim do Nikšića. Oko 600 kilograma tog zlata ponela je sa sobom kraljevska vlada za London. Ovo zlato predmet je posebnih legendi.
Timotijević tvrdi da je svo zlato, ono koje je smatrano državnom imovinom Jugoslavije vraćeno Titovoj Jugoslaviji. Zlato koje se nalazilo u trezorima Federalnih rezervi SAD, vraćeno je 1948, kada su jugoslovenske vlasti potpisale dva sporazuma sa SAD – prema prvom sporazumu, deo zlata u vrednosti od 17 miliona dolara iskorišćen je za odštetu američkim državljanima kojima je u Jugoslaviji konfiskovana imovina. Prema odredbama drugog sporazuma, Vašington je deblokirao jugoslovensko zlato u vrednosti od 47 miliona dolara, ali je zadržao 17 miliona dolara u zlatu, što je tada iznosilo oko 15 tona dragocenog metala.
U švajcarskim bankama da, ali u američkim…
S obzirom da je problem zlata kraljevine Jugoslavije rešen 1948, do sada se nije postavljalo pitanje, barem ne javno, ima li u američkim trezorima ličnog zlata srpske kraljevske porodice. Stoga vest o lobističkim aktivnostima prestolonaslednika zvuči iznenađujuće, čak senzacionalno.
Problem je, prema Timotijevićevom mišljenju, u tome što se ne zna koliko je tačno bilo ličnog zlata porodice Karađorđević. Petar II Karađorđević i porodica Karađorđević imali su sopstveno zlato, zlato koje nije pripadalo državi, nego je bilo privatna svojina, objašnjava on. I jugoslovenske komunističke vlasti pravile su procenu imovine kralja Petra II, ali ni u njihovim izveštajima ne pominje se privatno zlato Karađorđevića u Americi.
„Komunisti su 1953. napravili jedan elaborat o tome šta kralj Petar II poseduje u inostranstvu i tada su zaključili da poseduje akcije Borskog rudnika, obveznice francuskih železnica u vrednosti od 600 000 franaka, akcije petrolejskih kompanija u Americi, akcije pariskog metroa, poluge od 200 kilograma zlata u švajcarskim bankama i preko 4000 akcija Beogradske zadruge. Koliko je iznosila vrednost akcija ne možemo sada da procenimo, ali zaključak je da je imao zlato u švajcarskim bankama“, kaže Timotijević.
Pročitajte još: