On je precizirao da ima na umu regione koji su predati Azerbejdžanu, razmeštanje mirovnjaka u Karabahu, stvaranje Lačinskog koridora između Karabaha i Jermenije i deblokadu svih transportnih i ekonomskih veza i komunikacija.
„Sve to je sadržano u izjavi i ostvaruje se maksimalno efikasno“, rekao je ministar.
Uključiti Baku i Jerevan u rad centra za humanitarno reagovanje
Istovremeno, ruski ministar je istakao da Rusija predlaže da centar za humanitarno reagovanje u Karabahu postane međunarodni i da se u njegovu delatnost uključe Jermenija i Azerbejdžan.
„Razgovarali smo i o pitanjima vezanim za stvaranje centra za humanitarno reagovanje, što je inicijativa predsednika Putina. Predložili smo da ovaj centar postane međunarodni, uz učešće Jermenije i Azerbejdžana. Sada razgovaramo o praktičnim pitanjima takve inicijative. U njenoj primeni učestvovaće mnoga ruska ministarstva i odeljenja“, rekao je Lavrov.
Kako je rekao, Moskva će pozdraviti sve korake ka pomirenju Jermenije i Azerbejdžana, uključujući direktne kontakte Bakua i Jerevana.
„Pozdravljaćemo sve korake koje strane budu spremne da preduzmu u ovom pravcu, podstaći ćemo ih da to učine. Pomenuli ste izglede za direktne kontakte između Bakua i Jerevana, uključujući i na najvišem nivou. Na našim jermenskim i azerbejdžanskim kolegama je da odluče kada to može da se dogodi“, rekao je on na konferenciji za novinare u Moskvi.
On je dodao da bi kopredsednici grupe Minsk iz OEBS-a trebalo da posvete posebnu pažnju temi očuvanja kulturnih objekata u Nagorno-Karabahu i da je neophodno stimulisati napredak u ovom pravcu.
Ruski ministar je prihvatio poziv svog jermenskog kolege da poseti Jerevan i dodao da će doći sa zadovoljstvom a da će se dodatno dogovoriti kada.
Jermenija zahteva povlačenje turske vojske
Sa svoje strane, jermenski ministar spoljnih poslova Ara Ajvazjan istakao je da bi Turska trebalo da povuče iz Karabaha svoju vojsku i militante povezane s njom.
"Turska bi trebalo da iz zone sukoba oko Nagorno-Karabaha i uopšte Južnog Kavkaza povuče svoje naoružano osoblje i terorističke grupe povezane s njom. Za sada nema jasnih signala o povlačenju stranih militanata terorista“, rekao je on na konferenciji za novinare u Moskvi.
Podsetimo, lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, u sastavu ruskog mirovnog kontingenta u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu biće 1960 vojnika, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica automobilske i specijalne tehnike.
Jermenija zainteresovana za rusku vakcinu
Ruski ministar se tokom sastanka osvrnuo i na pitanje vakcine protiv virusa korona, rekavši da je Jerevan zainteresovan za mogućnost saradnje sa Moskvom o primeni ruske vakcine protiv korone.
On je istakao da će ruska strana nastaviti besplatno da pomaže Jermeniji u borbi protiv novog virusa.
„Rusija će u bilateralnom formatu nastaviti da isporučuje jermenskim prijateljima mobilne bio-laboratorije, test-sisteme, reagense i medicinsku tehniku. Jerevan se interesuje za saradnju o korišćenju ruske vakcine protiv korone“, dodao je on.