U Sjedinjenim Američkim Državama zatvaraju se rafinerije, na primer, „Rojal Dač šel“ u Luizijani, koja nije bila previše zastarela.
Za razliku od toga, u Kini se grade najmanje četiri nova preduzeća – njihov ukupni kapacitet biće 1,2 miliona barela dnevno, što može da se uporedi sa kapacitetom prerade nafte u Velikoj Britaniji.
Globalna potražnja za gorivom opala je zbog pandemije virusa korona, koja je takođe uticala na proizvodnju i preradu nafte. Ona je pala za rekordnih 1,7 miliona barela. Više od polovine dolazilo je iz američkih fabrika.
Osim toga, kriza je ubrzala promene u tome ko i kako troši naftu: u Kini i drugim azijskim zemljama raste potražnja za plastikom i naftom. Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, gde se bore sa dubljom ekonomskom krizom. Osim toga, situaciju pogoršavaju i dugoročne perspektive potražnje za naftom zbog prelaska na alternativne izvore energije.
Porast prerade nafte u Kini, zajedno sa izgradnjom rafinerija u Indiji i na Bliskom istoku, ogleda se u globalnom energetskom sistemu. Kineska preduzeća sada jačaju na međunarodnim tržištima goriva. Pri tome, kako se navodi, ovo predstavlja problem ne samo za Sjedinjene Američke Države, već i za druge azijske zemlje.
Istraživačka kompanija „Vud Makenzi“ primetila je da će više od polovine kapaciteta za preradu nafte biti napravljeno upravo u ovom regionu i da će biti usmereno na plastiku.
„Kina će verovatno prestići Sjedinjene Američke Države u narednih godinu ili dve“, prenosi agencija reči direktora kompanije „Fakt global enerdži“ Stiva Sojera.
Međutim, uprkos rastu kapaciteta u Kini, Indiji i na Bliskom istoku, industriji bi mogle bi potrebne godine da se oporavi od štete koju je naneo kovid 19.
Pročitajte još: