Albanska lista odbila da uđe u novu vladu Crne Gore

Albanska lista odbila je da uđe u vladu Zdravka Krivokapića. Takva odluka je donesena kasno sinoć na sednici Predsedništva.
Sputnik

Predsednik opštine Tuzi Nik Đeljošaj saopštio je da je Albanska lista takvu odluku donela zbog sastava vlade, ali i određenih personalnih rešenja, te da nije bilo iskrenog poziva da manjine budu u vladi.

Nisu, kaže, imali pregovore, već razgovore.

„Saslušali smo obe strane, napravili analizu i odlučili da ne mogu da preuzmu odgovornost da budu u takvom konceptu“, rekao je Đeljošaj.

Albanska lista ranije se pohvalno izjašnjavala o razgovorima sa mandatarom, kome su takođe dostavili spisak svojih zahteva.

Tražili decentralizaciju centralne vlasti u sferi školstva, zdravstva, policije…

Dokument koji su dostavili mandataru sadržao je 20 primarnih zahteva, a prvi je investicije na područjima gde žive Albanci od najmanje pet odsto godišnjeg kapitalnog budžeta, kao i da tim budžetom upravljaju predstavnici Albanske liste.

Drugi zahtev je bio decentralizacija centralne vlasti u sferi prostornog planiranja, razvoja, školstva, zdravstva, policije, povećavajući kompetencije opština u roku od 24 meseca.

Odane Milu: Dvije manjinske partije neće u novu vladu Crne Gore

„Povraćaj imovine. Rok za ispunjenje ovog zahteva je 18 meseci“, navodi se u dokumentu.

Albanska lista tražila je i sprovođenje zakonskih odredbi za povraćaj Maslinade u Valdanosu i donošenje posebnog zakona za Valdanos, kao i novi zakon o morskom dobru, koji će povratiti nadležnosti opštinama u upravljanju morskim dobrom, sve u roku od 12 meseci.

„Plantaže ‘13. jul ’ kao lokalni resurs da doprinesu razvoju Opštine Tuzi redovnim plaćanjem poreza i prepuštanjem na upravljanje neiskorišćenih površina Opštini Tuzi. Rok tokom 2021. Godine“, navodi se u zahtevima.

Albanska lista tražila je i redefinisanje granica i promena prostornih planova za nacionalne parkove tokom 2021. godine. Isti rok su postavili i za proporcionalno učešće albanske nacionalne manjine u svim javnim organima i institucijama.

Tražili su i završetak procesa raspodele imovine Glavnog grada sa Opštinom Tuzi, u roku od tri meseca i funkcionalizovanje porodilišta u Ulcinju, plovnost Bojane, zaštitu Solane Ulcinj i osiguravanje finansijskih sredstava za njeno redovno funkcionisanje.

Jedan od zahteva je i poništavanje odluka o privatizaciji gde se nisu ispoštovali osnovni ugovori (bivši Galeb, Lido i lokalitet Suka – bivši Jadran) u roku od 12 meseci, kao i izmena Izbornog zakona sa posebnim akcentom na osiguranju garantovanih mandata za Albance.

Tražili su i da Jadransko-jonski auto-put prolazi kroz teritoriju Ulcinja i uvođenje kanala na RTCG na albanskom jeziku.

Pročitajte još:

 

Komentar