Enčev je do ovog zaključka došao nakon što je dopisnik austrijske televizije ORF Kristijan Ferninand objavio nezvanične informacije sa sastanka ministara spoljnih poslova Bugarske i Severne Makedonije u Nemačkoj.
U nezvaničnom dokumentu, koji su strane navodno usvojile tokom sastanka, kaže se da je Bugarska spremna da pristane na početak pregovora o pristupanju svojih suseda EU i održavanje prve međuvladine konferencije u decembru 2020. godine.
Skoplje će, zauzvrat, zvanično objaviti članicama EU da skraćeni naziv države „Severna Makedonija“ znači samo „Republika Severna Makedonija“. Bugarska zadržava pravo da kao dopunu pregovaračkim pregovorima jednostrano proglasi da makedonski jezik znači „jezik u skladu sa ustavom Republike Severne Makedonije“.
Makedonski jezik nije priznat u Bugarskoj i smatra se dijalektom bugarskog jezika. Severna Makedonija je, sa svoje strane, spremna da zvanično objavi da je književni makedonski jezik kodifikovan 1945. godine.
„Ako je istina ono što je rekao austrijski novinar Kristijan Ferdinand, to znači da je Bugarska spremna da se povuče sa svog početnog čvrstog stava o Skoplju zbog pritiska Nemačke, koja trenutno predsedava Savetom EU“, rekao je bugarski ekspert u komentaru za portal „Epicentar“.
Novinar je primetio da formulacija „makedonski jezik u skladu sa ustavom Severne Makedonije“ nije ustupak suseda, jer je takav koncept već prisutan u sporazumu koji su 1999. potpisali premijeri Bugarske i Makedonije Ivan Kostov i Ljubčo Georgijevski.
„Dokument ne uzima u obzir glavni zahtev bugarske strane - priznavanje bugarskih korena i etničke grupe Republike Severne Makedonije. Priznanje da je jezik kodifikovan 1945. je nedovoljno, osim ako se ne pojasni da su njegovi koreni bugarski“, rekao je Enčev.
Bugarski ekspert je izrazio sumnju i na temu paragrafa u kojem se nalazi referenca na član 11 sadašnjeg Ugovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Sofije i Skoplja iz 2017. godine, koji se navodno odnosi na pitanje manjina. Član ugovora kaže da strane imaju pravo da zaštite prava i interese svojih građana na teritoriji druge države.
„Uzajamna potvrda člana 11 iz sporazuma o prijateljstvu i vezivanje fraze o ‘pitanju manjina’, kako sledi iz ovog nacrta dokumenta je skandalozna“, rekao je ekspert.
Novinar je takođe skrenuo pažnju na to da se u radnom dokumentu ne pominje da bi komšije trebalo da uklone „antibugarske stranice“ iz svojih udžbenika iz istorije i književnosti i ponovo je izrazio žaljenje što Bugarska nije sledila primer Grčke.
Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je informaciju da se slaže sa odredbama nezvaničnog dokumenta.