„Ovo nije humanitarno primirje i prekid vatre, na kome su ranije radili ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, predsednik Rusije Vladimir Putin i francuski lider Emanuel Makron, o čemu je govorio državni sekretar SAD Majk Pompeo, prilikom posete ministara spoljnih poslova Jermenija i Azerbejdžana SAD. Ovo ide mnogo dalje. Ovo je prekid vatre sa glavnim elementima mirnog poravnanja. O tim elementima se razgovaralo u Minskoj grupi tokom poslednjih 20 godina“, rekao je Kavano, koji je nekoliko godina bio američki pregovarač o pitanju Karabaha.
Među tim elementima on je naveo teritorijalne ustupke, uvođenje mirovnih snaga, povratak izbeglica, garanciju transportnih koridora između Jermenije i Nagorno-Karabaha s jedne strane i glavne teritorije Azerbejdžana i Nahičevanske autonomne republike s druge strane.
„Rusija se nije politički udaljila od stavova koje su podržali drugi kopredsedavajući Minske grupe - Francuska i Sjedinjene Američke Države. Jedino što se razlikuje od onoga što je u osnovi bio dogovor sve vreme su ruski mirovnjaci“, rekao je Kavano. On veruje da je i sama Rusija sumnjala u potrebu da pošalje svoje mirovnjake, ali je to učinila kada je situacija bila kritična za Jermeniju.
„To smo videli tokom prvog meseca sukoba, Rusija je razmišljala da li bi trebalo da učestvuje u vojnom aspektu. Tek kada je situacija dostigla vrhunac, osetila je da je potrebno delovati“, rekao je Kavano.
On je izrazio nadu da će biti moguće vratiti značajan broj izbeglica sa obe strane.
„Većina ovih teritorija je uništena. Potrebna je kolosalna obnova“, rekao je bivši diplomata.
Sporazum o Karabahu
Ranije su se lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije dogovorili o prekidu borbenih dejstava u Karabahu. Prema ovoj izjavi, borbena dejstva prekinuta su od ponoći 10. novembra, Jermenija i Azerbejdžan se zaustavljaju na zauzetim položajima i moraju da razmene zarobljenike. Osim toga, u Nagorno-Karabahu će biti razmeštene ruske mirovne snage.
Dokument potpisan 10. novembra predstavlja četvrti pokušaj postizanja stabilne deeskalacije. Prethodna tri bila su neuspešna.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan nazvao je ovaj sporazum za njega izuzetno teškom odlukom. Sa druge strane, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisivanje dokumenta smatra kapitulacijom Jermenije. Alijev je rekao da je sporazum povoljniji za Baku, da je sada završena vojna faza i moguće je preći na politička pitanja.
Pročitajte još: