Problematično područje je padina fjorda Bari Arm, odakle se vidi popularna maršruta krstarenja. Klizišta na planini u blizini lednika Bari započela su početkom prošlog veka. Pre deset godina ovi procesi su se veoma ubrzali. Ove godine problem je otkriven pomoću satelitskih fotografija, navodi list.
Ako klizište udari u fjord, talas bi mogao da pogodi brodove u okolini, dostigne visinu od stotinak metara i poplavi popularno turističko odredište, grad Vitir.
Ranije ove godine 14 geologa upozorilo je da je veliki cunami moguć u roku od godinu dana, a najverovatniji u narednih 20 godina.
Tokom 2015. godine dogodilo se slično klizište koje je takođe bilo aktivno decenijama i izazvalo cunami koji je posekao šumu na 193 metra uz padine fjorda Tan na Aljasci.
„Kada se klima promeni, prirodi je potrebno vreme da se prilagodi. Ako se glečer povuče vrlo brzo, okolne padine može da uhvati ‘nespremne’ i one će se urušiti“, kaže geolog Bretvud Higman, koji je radio na istraživanju fjordova Tan i Bari Arme.
Nakon ispitivanja satelitskih fotografija koje su nastale tokom 30 godina, geolog Erin Beset-Kirton je otkrila da su se odroni u planinama Sveti Ilija i u Zalivu glečera na Aljasci dogodili tokom najtoplijih godina. Prema njenim rečima, naučnici nisu dobro upućeni u mehanizam klizišta.
„Znamo za povezanost, ali još uvek nismo proučili pokretačku snagu“, objasnila je.
Tokom prošlog veka deset od 14 najviših zabeleženih cunamija dogodilo se u ledenim planinskim regionima. Klizište u zalivu Lituja na Aljasci je 1958. godine stvorilo talas od 524 metra, najviši ikad zabeležen. Tokom zemljotresa na Aljasci 1964. godine, većina smrtnih slučajeva nastala je usled ovih prirodnih katastrofa izazvanih podvodnim klizištima.
Stručnjaci se nadaju da će senzorima predvideti kada će skliznuti padine na najopasnijim lokacijama i da će moći da zabeleže suptilnije promene koje mogu nagoveštavati klizišta.
Pročitajte još: