„Urbano pčelarstvo“ nije novost. Ono ima koren u 19. veku, u Parizu, gde su u Luksemburškoj bašti postavljene prve košnice, a u tom gradu je osnovana i prva pčelarska škola.
Dario i David, studenti Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i vlasnici firme „Mad Med“ svoj prvi pčelinjak postavili su u Orašcu 2017, a ove godine rešili su da se oprobaju u „urbanom pčelarstvu“, pa su krajem leta košnice doneli i u Beograd. Na taj potez odlučili su se zbog pojedinih prednosti koje grad ima u odnosu na selo, kada je u pitanju uzgoj pčela.
Milion pčela na Dorćolu
Kako kažu, broj biljaka koje pčele posećuju tokom sezone mnogo je veći u gradu nego u ruralnim sredinama, zbog čega su gradske pčele produktivnije i zdravije. U Beogradu ima više od 200 vrsta i cvetaju od aprila do septembra, pa pčele konstantno donose nektar i polen.
„U seoskoj sredini, u intenzivnoj poljoprivredi i proizvodnji, uglavnom su zastupljene monokulture, pa te pčele imaju samo jednu pašu tokom sezone, a nakon toga one nemaju šta da jedu niti koje cvetove da obilaze. To nije dobro za njih, jer onda moramo da ih prihranjujemo, čuvamo, dajemo šećer, a sve to utiče na njihov imunitet“, predočava David za Sputnjik.
Braća Mardešić kažu da gradski ambijent pčelama ne škodi preterano, jer one tokom jeseni i zime, kada je u Beogradu zagađenje najveće, miruju u košnicama. Tokom sezone, na proleće i leto, zagađenje u glavnom gradu je znatno manje, pa tvrde da će med biti kvalitetan.
„Još jedna razlika između grada i sela je to što u gradu nema direktnih zagađivača, tj. najvećeg neprijatelja pčela – pesticida. Nemamo nikotinoide, koji najviše smetaju pčelama, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. EU ih je zabranila, ceo svet ide ka tome i nadamo se da će ih skroz izbaciti iz upotrebe“, istakao je David.
Dario i David očekuju da za godinu dana po košnici dobiju oko 20 kilograma beogradskog livadskog meda, što je iznad proseka u Srbiji. Pored livadskog, oni prave i bagremov i lipov med sa Fruške gore, kao i livadski med sa dodacima – cejlonskim cimetom, moringom i nanom i đumbirom.
Košnice kao lek
Osim proizvodnje meda, plan im je i da na prostoru „Žitomlina“ postave i prvu „Api komoru“ u Beogradu, koja inače služi za lečenje pčelinjim proizvodima, pretežno za inhaliranje vazduha iz košnice, a pogotovo je pogodna za one koji imaju disajne probleme.
„Pravićemo i razne eksperimente pomoću kojih ćemo videti kako pčele mogu da poboljšaju zdravstveno stanje vrlo teških pacijenata i koristićemo ’Api terapiju‘ kao što je ceo svet koristi“, kaže David.
„Pčele dobrodošle u Beograd“
Do područja za košnice braća su došla tako što su na Svetski dan pčela 20. maja, zajedno sa Beograskim udruženjem pčelara, pokrenuli akciju za očuvanje pčela i „urbanog pčelarstva“ pod nazivom „Pčele dobrodošle u Beograd“, nakon čega im se obratila uprava „Žitomlina“ i dala im svoj prostor na korišćenje.
David je ukazao na to da godišnje u celom svetu nestane najmanje 30 odsto populacije pčela i pozvao sve društveno odgovorne kompanije da se akciji priključe i pomognu pčelama i pčelarima, a zauzvrat će dobijati med za svoje potrebe.
„Svi znamo da su zaslužne za svaki treći zalogaj koji konzumiramo. Bez njih definitivno neće biti života, nećemo imati čime da se hranimo i sve ostalo će biti mnogo manji problem. Zato je cilj ove akcije da probudimo svest građana, da im kažemo da nisu toliko opasne, da nam neće uletati u stanove i napadati nas“, napominje David.
Beogradsko udruženje pčelara ove godine je na Košutnjaku napravilo azil za sve pčele koje su tokom sezone uhvatili u gradu, a koje ne bi uspele da same opstanu.
Pročitajte još: