„Predsednik (Vladimir) Putin izjavio je da će Rusija poštovati sve svoje sporazume sa Jermenijom i to je veoma jasan znak. Mislim da je to važno za Rusiju, rusku politiku, u celini za Kavkaz, i konkretno za južni Kavkaz - vrata koja vode u Tursku, Iran, na Bliski istok, u centralnu Aziju“, naveo je Sarkisjan u intervjuu za egipatsko izdanje „Al-Ahram Vikli“.
Jermenski predsednik je posebno istakao vojno-političke sporazume između dve zemlje kao i činjenicu da je Jermenija jedan od osnivača Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).
„Rusija će stati uz Jermeniju kao strateški saveznik, ako Jermenija bude napadnuta“, uveren je on.
Govoreći o aktuelnom sukobu u Nagorno-Karabahu Sarkisjan je istakao da je Rusija pouzdan i aktivan posrednik među sukobljenim stranama.
„Uloga Rusije je ovde veoma važna, ona je pokazala svoju privrženost traganju za mirnim rešenjem sukoba, a 10. oktobra je bila posrednik između dve strane u uspostavljanju režima prekida vatre. Treba priznati da je to bio smeo, pravovremeni korak iako azerbejdžanska strana i dalje ostaje na svojim agresivnim, destruktivnim pozicijama“, zaključio je predsednik Jermenije.
Sukobi u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.