Predsednik Azerbejdžana: Žestoko ćemo vas kazniti ako napadnete naše naftovode

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je rekao da će u slučaju napada na naftovode i gasovode Jerevan biti strogo kažnjen od Bakua i zemalja čiji deo energetske bezbednosti osigurava Azerbejdžan.
Sputnik

„Cevovodi su na našoj teritoriji zaštićeni na odgovarajući način. Ali, naravno, čuli smo pretnje zvaničnika iz Jermenije. Rekli su da će napasti naše cevovode i terminal Sangačal, koji je od velikog značaja za transport nafte i gasa. Ako to urade, onda će zažaliti. Biće strogo kažnjeni od nas i zemalja čiji deo energetske sigurnosti obezbeđuje Azerbejdžan. Kakva će biti reakcija ovih zemalja? U ove cevovode su uložene milijarde“, rekao je Alijev u intervjuu za japanski list „Nikei“.

Prema njegovim rečima „investicije su izvršile međunarodne banke: Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Azijska banka za razvoj, Evropska investiciona banka i druge“.

„Zbog toga bi rukovodstvo Jermenije trebalo dobro da razmisli. Naravno, kao što sam već rekao, Azerbejdžan će ih strogo kazniti i ne mislim da će se usuditi da to učine, da počine još jedan ratni zločin", zaključio je Alijev.

Ranije je azerbejdžanski predsednik izjavio da ne isključuje mogućnost kulturne autonomije Jermena u Nagorno-Karabahu, ali da „o referendumu nema ni govora“. Lider Azerbejdžana je isključio mogućnost nastanka druge jermenske države u Azerbejdžanu, ali je istakao da će prava i bezbednost Jermena, koji žive u Karabahu, biti u potpunosti poštovana.

U ekskluzivnom intervuju za Sputnjik je izjavio da Azerbejdžan nikada neće priznati nezavisnost Nagorno-Karabaha.

Baku: Podržavamo pregovore o Karabahu, izjave Jerevana licemerne

Sukob u Nagorno-Karabahu

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja. 

Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.

Pročitajte još:

Komentar