Posle „trampizama“ i „bajdenizama“ dobili smo i „miroslavizme“. Lajčakove poruke da Ustav nije Biblija ako strane žele napredak u dijalogu, bivšem vicepremijeru Čoviću liče na pozorište apsurda: sedam i po godina nesprovođenja dogovorenog Briselskim sporazumom koje su pokazale da EU nema kredibilitet za vođenje dijaloga, kupovanja vremena raznim incidentima poput taksi, bruka sa curenjem dosijea Specijalnog veća Haškog tribunala, a onda Lajčak dođe i priča o promeni Ustava.
Srbija neće menjati Ustav
Publicista sa Kosmeta Živojin Rakočević ocenjuje da su ti Lajčakovi „miroslavizmi“ zapravo pozni „obamizmi“ i „klintonizmi“.
„Lajčak je na tom talasu vedrio i oblačio po Balkanu, pravio nove države, žmurio nad flagrantnim kršenjem ljudskih prava, nad krađom na referendumu u Crnoj Gori, ponašao se kao gospodar u BiH, dolazio kao specijalni emisar, ali to je sve pozajmljena moć porodice Klinton i demokratske stranke“, kaže Rakočević, koji je uveren da bi bilo kom Slovaku bilo neprimereno reći da, recimo, zbog mađarske manjine menja slovački Ustav.
On dodaje da su u Prištini skočili kao opareni na Lajčakov predog da menjaju svoj tzv. Ustav, iako on na terenu ne vredi ni pet para, počev od medija, preko Kosovskih bezbednosnih snaga, odnosa prema imovini, crkvama i manastirima pa do povratka Srba.
Zamka za Srbe
„Ovde postoji kultura nepoštovanja dogovora, a Lajčak je majstor da iz toga izvlači neke zaključke koji idu na ruku Albancima“, sa žaljenjem konstatuje Rakočević.
Čović napominje da čak i tzv. kosovski Ustav nema potrebe menjati da bi se formirala Zajednica srpskih opština, jer je Briselski sporazum po Bečkoj konvenciji međunarodni sporazum koji se mora sprovesti.
„Ono što je potpisano Briselskim sporazumom srpska strana je sprovela i mi nemamo pravo da popustimo. Možemo da razgovaramo o agendi za nastavak dijaloga tek kad se sprovede Briselski sporazum do kraja, a to znači ZSO u punom kapacitetu“, izričit je političar.
On upozorava da Srbima pokušavaju sad da podmetnu igru — dobićete ZSO kad potpišete famozni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum.
„Pogledajte kakav je taj naziv, normalan čovek počne da sumnja da li tu ima dobrih namera. A očigledno nema. To je još jedna zamka, kao što je i priča ko će prvi da menja Ustav. Srbija neće i ne treba da menja Ustav. A da mi kažemo da ćemo vratiti stanje pre Briselskog sporazuma, skakali bi nam po glavama. Ovo je vreme licemerja, prevare i tajnih agendi“, primećuje Čović.
Modernizovani prelaz na Merdaru nova gvozdena zavesa
Rakočević opisujući položaj Srba na Kosmetu ističe da su oni sve predali u ruke kosovskim Albancima, pa je ostalo još da prihvate njihovu etničku projekciju slobode, segregaciju i aparthejd. U to se, kaže ironično, uklapa i prelaz Merdare modernizovan od sredstava EU, kojim se Lajčak toliko oduševio.
„Između sirotinjskog Podujeva i malo manje sirotinjske Kuršumlije vi napravite zgrade koje koštaju milione evra, a služe da bi se ljudi ponižavali. Merdare je izvor mržnje, jer svako ko prelazi taj prelaz oseća da je ponižen i tu se radi i o Srbima i o Albancima, jer tamo gde nikad nije bilo prirodnog prelaza, vi uspostavljate gvozdenu zavesu. Ona služi za reketiranje ljudi i punjenje kosovskog budžeta... To je odavno definisano Veton Suroi, kada je napisao da se radi o busija ekonomiji, u kojoj se uspostavljaju besmislene granice. Rađa se nova nesreća, a potpuno je paradoksalno da tu nesreću podržava Lajčak — Evropljanin koji se oduševljava granicama ne može nikom biti jasan, pa ni poreskim obveznicima EU“, smatra ovaj novinar.
On napominje da je za kosmetske Srbe ZSO „početak početaka“ jer u njoj nema garancije da će se, recimo, 40.000 Srba vratiti u Prištinu, a svakim dokumentom nastoji da se legalizuje etničko čišćenje.
„Ne može se tamo gde nema minimuma slobode prepustiti jednoj etničkoj grupaciji da formira etnokratiju i sistemski krši prava drugih. Rešenje Srba je zato u pravljenju sopstvenih vrlo kvalitetnih institucija, vrlo održive male ekonomije i čvrstoj vezi sa našim nasleđem... Sve ostalo, uključujući ZSO i briselske i vašingtonske sporazume je nešto što nije moguće implementirati, jer na terenu ne postoji minimum kapaciteta. Jedan nemački diplomata je rekao: srpska duša je zarobljena u albanskom telu. Ne možete dušu pokoriti, ali isto tako ne možete ni prevideti Albance i tu mora da se uspostavi neka vrsta balansa“, veruje Živojin Rakočević.
Pročitajte još: