„Rad Ćirila i Metodija je nastavljen upravo pomoću ćirilice, a stvaranje bugarske azbuke, čini naše pismo i kulturu jedinstvenim. Ne razumem zašto bismo i dalje morali da podržavamo tezu Moskve da je ovo pismo svih Slovena. I sami Rusi pišu ćirilicom i ništa ih ne sprečava da nam stvaraju probleme kada uoči 24. maja kažu: Ovo pismo stvoreno je u Ohridu (Severna Makedonija). Da, u Ohridu, koji je u 9. veku bio prelepi bugarski grad. Te legende i bajke koje nam stvaraju probleme i dalje vešto pričaju skopski istoričari“, rekao je Sidi u emisiji bugarskoj televiziji „bTV“.
Narodnoj skupštini je u junu podnet predlog da se praznik 24. maja zove „Dan bugarske pismenosti, obrazovanja i kulture“ umesto „Dan bugarskog obrazovanja, kulture i slovenske pismenosti“. Prema VMRO BND, pojam „slovenskog pisma“ ostavlja prostor u korist postojanja makedonskog jezika, koji se u Bugarskoj zvanično smatra bugarskim dijalektom.
„Promena u prvi plan stavlja samo ulogu Bugarske u očuvanju dela Ćirila i Metodija, ali zanemaruje slovenski i međunarodni značaj prosvetitelja“, izjavili su u Naučnom centru Ćirila i Metodija pri Bugarskoj akademiji nauka. Institut Ljubomira Andrejčina pri Bugarskoj akademiji nauka takođe se nije složio sa predlogom stranke.
U makedonskim medijima je predlog VMRO BND izazvao negodovanje. Bugarska je optužena za prisvajanje praznika Ćirila i Metodija, a istoričarka Jelka Jačeva Ulčar nazvala je promene provokacijom ne samo protiv Severne Makedonije, već i čitavog slovenskog sveta.
Podsetimo, bugarski poslanici su 1. oktobra podržali predlog zakona koji predviđa promenu naziva praznika 24. maja i obeležavanje Dana bugarske pismenosti, a ne slovenske.