Dačić je gostujući u emisiji „Ćirilica“ na Hepi TV rekao da je Tači znao šta mu se sprema, a da sud neće saopštiti da li je optužnica protiv Tačija prihvaćena ili ne, prenosi Tanjug.
Verovatnoća hapšenja Tačija ˗ 99 odsto
„Da li će (Tači) biti osuđen ili ne, ne znam. Ali izvesno je, samo je pitanje dana kada će biti u Hagu“, rekao je Dačić.
Istakao je da mi nad tim ne treba da likujemo, već treba da tražimo dokaze.
„Mi treba da učimo od Jevreja... Da znamo svaku žrtvu, istoriju, da pamtimo, da jednostavno to bude naša nacionalna bol koju treba da prenosimo s generacija na generacije“, kazao je Dačić.
Treba, kaže, oprostiti, ali postoje neki kojima se ne može oprostiti i ne treba da se mi stalno zbog nečeg izvinjavamo što nas valjda, kako je rekao, nisu pobili još više.
Jermensko-azerbejdžanski sukob kao upozorenje
Potpredsednik srpske vlade i ministar spoljnih poslova izjavio je da azerbejdžansko-jermenski sukob može da nam bude upozorenje kako je malo potrebno da se raspali neki rat tamo gde to tinja godinama.
Dačić kaže da je „situacija dosta komplikovana“ s obzirom na to da je u pitanju „tinjajući sukob“ zbog kojeg je još pre dvadesetak godina formirana tzv. Minska grupa koja, kako navodi, kao što se vidi ništa nije uradila za to vreme.
„Jermensko-azerbejdžanski sukob može da nam posluži kao upozorenje koliko je malo vremena potrebno da se raspali ponovo neki ratni sukob, i koliko je potrebno voditi računa o svojim nacionalnim interesima i stabilnosti region“, rekao je Dačić.
Ističe da su i Azerbejdžan i Jermenija naše prijateljske zemlje i u obema je, kaže, boravio kao predsedavajući OEBS.
„Naš interes je da se taj sukob što pre obustavi, ali to je lako reći“, kaže Dačić, uz napomenu da je Turska „zainteresovana“ za Azerbejdžan, a da je Rusija netralna.
Ne isključuje, međutim, mogućnost širenja sukoba.
„Rusija se drži neutralno, ali Azerbejdžan je uvek optuživao Rusiju da je na strani Jermenije, gde žive pravoslavci“, rekao je Dačić.
Dodao je da su svi nezadovoljni radom Minske grupe, koja se, kako navodi, bavi nečim što se uobičajeno naziva „političkim turizmom“.
Dačić napominje da je reč o grupi koju čine uglavnom „zapadnjaci“ i njima je, smatra, na neki način da ti sukobi što duže traju.
„Ako nema ozbiljnog rada na sklapanju mira i ako neko tome nije posvećen, kao što je to bio problem sa nakadašnjom Republikom Makedonijom, gde su takođe postojale grupe koje su se time bavile, dok EU prstom nije mrdnula u vezi promene imena te države“, rekao je Dačić.
Ako, kako kaže, te situacije uporedimo sa zainteresovanošću velikih sila u regionu, to mešanje je nekada loše, ali je nekada i dobro, jer može da natera sve strane da se posvete miru.
Podsetio je da je Srbija još ranije otvorila Ambasadu u Azerbejdžanu, a u Jermeniji je taj proces u toku i za sada imamo samo jednog diplomatu u Jerevanu, koji obavlja funkciju srpskog diplomate.
Dobro bi bilo da papa Franja poseti Srbiju
Dačić je izjavio kako papa Franja ima više razumevanja za Srbiju i da bi bilo dobro da poseti našu zemlju, ali da to ne zavisi od politike, već i od SPC, gde s tim u vezi postoje izvesna neslaganja.
Na konstataciju da su se papa Franja i ruski patrijarh tokom susreta na Kubi navodno dogovorali da se srpski patrijarh i papa sretnu negde na neutralnom terenu, Dačić kaže da te informacije nema.
„Ali je činjeica da su oko pitanja kanonizacije Stepinca aktivno sarađivali predstavnici Vatikana, Hrvatske katoličke crkve i SPC, da je rad te komisije bio relativno korektan i da im se tu ne može ništa zameriti“, rekao je Dačić.
Podsetio je i da je nedavno u Hrvatskoj boravio Pietro Parolin, najbliži papin saradnik, i da je tom prilikom rekao da Stepinac neće biti kanonizovan sve dok se ne izglade svi odnosi i dok se sa tim ne saglasi SPC.
Dačić je dodao da zna da papa ceni patrijarha Irineja i da mu stalno šalje pozdrave. Ali, ističe, tu nije reč o pitanju nečijeg ličnog odnosa.
Podsetio je da je SPC imala i ima zahtev prema rukovodstvu Rimokatoličke crkve da bi trebalo da dođe do, kako je rekao, izvinjenja zbog svega što su neki biskupi i tadašnji papa činili, odobravali ili prećutkivali neke događaje tokom Drugog svetskog rata i NDH.
Srbija bi, smatra Dačić, sa Vatikanom trebalo da ima strateški dobre odnose, jer Vatikan nije samo Crkva, već i država.
Sa Crnom Gorom otvoriti pitanje dvojnog državljanstva
Istakao je da mnogima smeta to što Srbija sada ima politički kredibilitet i što je uspešna ekonomski, a posebo im smeta to da predsednik Aleksandar Vučić ima mogućnost da razgovara sa najvažnijim svetskim liderima.
Zato se, navodi Dačić, i smišljaju razne manipulacije kao što je ona da Srbija stvara Dušanovo carstvo, da smo se mešali u izbore u Crnoj Gori. A tu je, kaže, i Hrvatska.
Dačić misli da će teško biti da se odloži popis stanovništva u Crnoj Gori i smatra da je važno sa Crnom Gorom otvoriti pitanje dvojnog državljanstva.
„Nije korektno da dva bratska naroda nemaju dvojno državljanstvo, jedino dvojno državljanstvo Crna Gora nema još sa Severnom Makedonijom. To pitanje je politizovano“, rekao je Dačić, uz napomenu da Srbija na tome neće insistirati.
Dačić je ponovio da nije dobro da predstavnici nove vlasti olako daju neke izjave o Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je navodno bio na strani Mila Đukanovića.
„Srbija nema interesa da ima bilo kakvu hegemoniju nad Crnom Gorom, ali imamo interesa da imamo dobre odnose sa bratskom državom i bratskim narodom“, rekao je Dačić.
Na opasku da se pobednici parlamentarnih izbora u Crnoj Gori žale da im niko nije čestitao iz Beograda, Dačić kaže da ima vremena za čestitke i da vlast još nije izabrana.
Izabran je predsednik parlamenta Aleksa Bečić, ali Srbija još nema predsednika parlamenta, kaže Dačić i dodaje da je lično telefonom čestitao nekim ljudima koje poznaje, a koji će biti u novoj vlasti.
Potrebno je, kaže, da se Srbija i Crna Gora okrenu zajedništvu.
Najsmešnija mu je, ističe, bila izjava Đukanovića da će se za Crnu Goru boriti i iz šume, jer, navodi, nije sreo Crnogorca spremnog da ide u šumu, osim „ako ta šuma nije na Vračaru".
„Izbori su prošli, pobedile su tri koalicije, na njima je sada da sačuvaju tu koaliciju, da budu pametni. Milo je izgubio izbore, ali ne znači da je potpuno poražen“, rekao je Dačić.
Nada se da pobedničke koalicije koje su formirale većinu u crnogorskom parlamentu neće dozvoliti da im neko napravi razdor i da im propadne većina.
Ovo im je, poručuje, istorijska prilika.
Sa Vučićem nisam razgovarao o novoj Vladi
O formiranju Vlade Srbije, Dačić kaže da nije o tome razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Imali smo brojne izazove...Naš odnos sa Vučićem nije odnos jedno ministarstvo, dva ministarstva, pet ministarstva, nego pitanje vrednosnih sistema i šta hoćemo da napravimo od Srbije“, rekao je Dačić i dodao da će o tome verovatno razgovarati ove sedmice.
Amerikanci ne znaju šta se ovde dešava
Srbija treba da ima dobre strateške odnose sa SAD, izjavio je Dačić, ali je dodao da Amerikanci ne znaju šta se na ovim prostorima stvarno dešava, jer informacije uglavnom dobijaju preko nekih lobista koji govore samo o muslimanskim žrtvama.
U tom kontekstu Dačić je, napomenuo da je predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović dao podršku Azerbejdžanu u sukobu sa Jermenijom zato što su oni muslimani.
„Na šta to liči. Sarajevo nije Džamahirija, da li ova Evropa ima oči i uši. Iz SDA ide podrška Azerbejdžanu zato što su muslimani. Da li se ovde priča o muslimanima ili o teritorijalnom integritetu. To je neverovatno, prosto da ne poveruješ. Lideri SDA se ponašaju kao da su ajatolasi“, rekao je Dačić.
Upitao je kako lidere SDA nije sramota da se tako ponašaju s obzirom na to da se ovde zalažu za priznavanje samoproglašenog Kosova.
Ukazao je da je zato istorijski važno da odnosi Srba i Hrvata u BiH budu dobri.
Istakao je i da mi u Srbiji zaboravljamo šta se dešava u srednjoj Evropi.
Reč je, kaže, o Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj - svi oni govore otvoreno da je hrišćanstvo ugroženo, a istovremeno zagovaraju priznanje samoproglašene kosovske nezavisnosti.
„Zalažu se za priznavanje Kosova koje je nastalo na ruševinama hrišćanstva na Balkanu“, kaže Dačić i ističe da se te države bore protiv islmaske države svuda, samo ne u Sarajevu i u Prištini.
Ocenjujući da je reč o licemerju, Dačić kaže da i kada je bio napad na kule u Njujorku bilo jasno odakle su ti napadači došli - sa Kosova, BiH i Albanije.