Dritan Abazović, lider građanske koalicije „Crno na bijelo“, rođen u Ulcinju u decembru 1985. godine, drži ključ u rukama postizborne kombinatorike koja može zapečatiti budućnost Crne Gore.
Njegova koalicija je na crnogorskim izborima osvojila četiri mandata u budućem parlamentu, dovoljno da opozicionom bloku donese većinu poslaničkih mesta i dosadašnji režim pošalje u istoriju.
Na sinoćnjem sastanku lidera tri pobedničke liste usaglašena su četiri principa nove vlasti u toj državi.
Lideri koalicija, „Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“, koje će konstituisati buduću Vladu Crne Gore i realizovati izbornu volju građana, Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović dogovorili su nekoliko principa na kojima će počivati buduća vlast.
Jedan od principa je da će nova, demokratska vlast biti ekspertska, konstituisana od kadrova koji su stručnjaci iz konkretnih oblasti, bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu osobenost.
Abazović je i ranije govorio da Crna Gora zaslužuje da je vodi ekspertska vlada.
„Dobili smo mafiju bez novca, dobili smo samo srcem i znanjem“
„Trideset godina smo čekali da se smeni vlast, mnogi nisu verovali, ali ovi ljudi su verovali. Neka je svima srećno. Ispisali smo istoriju, ko je glasao za DPS nije neprijatelj države, ali mafija više neće vladati ovom zemljom. Svi su dobrodošli, kao što smo obećali. Znali smo da ćemo biti gejm čendžeri, osetili smo to. Dobili smo mafiju bez novca, dobili smo samo srcem i znanjem. Crna Gora je zaslužila da je u narednom periodu vodi ekspertska vlada, moramo da ispunimo želju naroda koji su izborili slobodu“, poručio je on na konferenciji za medije.
U političkim vodama je ovaj mladi Albanac više od decenije, a od aprila 2017. godine je na funkciji predsednika Građanskog pokreta URA, koji je za kratko vreme pridobio poverenje birača.
Za Mila „bitanga“, za neke „albanski četnik“
Bio je jedan od osnivača političke partije Pozitivna Crna Gora 2012. godine, koja je tada osvojila sedam mandata, a Abazović je postao najmlađi član tog saziva Skupštine Crne Gore. Nakon podela u partiji, 2014. godine Abazović napušta Pozitivnu Crnu Goru i funkcioniše kao nezavisni poslanik do 2015, kada se priključuje novoosnovanoj URA.
Boraveći u poslaničkim klupama mnogima je zapao za oko kada ga je tadašnji premijer Milo Đukanović, prilikom prepirke o „milionskim kreditima koje su uzimale Đukanovićeve firme“, nazvao „bitangom“.
Abazović je uvek propagirao ideju multikulturalnosti koje se nije odrekao ni u kampanji. Upravo je tada i obrazložio zašto su ga svojevremeno nazivali „albanskim četnikom“.
„To je sinonim za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije“, pojasnio je Abazović u predizbornoj kampanji.
„Potreban nam je Zakon o veroispovesti, ali ne ovakav“
Govoreći o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Abazović je izjavio da se slaže sa tim da je potreban Zakon o slobodi veroispovesti, ali da on treba da bude „evropski”.
„Siguran sam da Crnoj Gori treba Zakon o slobodi veroispovesti, ali moderan i evropski zakon, i svaka zdravorazumska politika bi za pola sata napravila taj zakon jer su tu sporni samo neki članovi. Samo želimo da imamo ravnopravan odnos svih verskih zajednica, da ih sve dovedemo u istu ravan, a to ova vlast nije želela da učini“, rekao je Abazović.
On je rekao da se zalaže za bolje odnose sa susedima, te da mu je žao što su tenzije sa Srbijom dostigle neprihvatljiv nivo, istakavši da je Crnoj Gori Srbija najbliža.
„Moramo da gradimo najbolju moguću susedsku politiku, naročito sa Srbijom jer nam je najbliža, ali i sa zemljama regiona“, naveo je Abazović.
Akademik Matija Bećković, govoreći o crnogorskim izborima, spomenuo je i Abazovića.
„Kada bi Dritan Abazović sutra stigao u Beograd, nosila bi ga srpska omladina na rukama. I to je poruka svim Albancima, o kojima je još Marko Miljanov ispisao najlepše stranice. Tako da se ta živa rana podeljene i posvađane Crne Gore postepeno leči“, izjavio je Bećković.
Studirao u Sarajevu, magistrirao u Podgorici
Abazović je diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, gde je četvorogodišnje studije završio za rekordne dve i po godine.
Kao student generacije je dobitnik „Zlatne značke“ i „Zlatne povelje“ tog Univerziteta. Magistrirao je na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Podgorici, a trenutno je doktorand na smeru političke teorije.
Usavršavao se u inostranstvu, između ostalog, na Univerzitetu u Oslu, Americi, Austriji i Luksemburgu.
Bio je najmlađi i najaktivniji poslanik 25. saziva Skupštine Crne Gore.
Autor je knjige „Kosmopolitska kultura i globalna pravda“, kao i desetak naučnih radova u regionalnim i međunarodnim časopisima.
Teme koje izučava vezane su za političku filozofiju, globalizaciju i etiku.
Od srednjoškolskih dana je aktivan u društveno-političkom životu.
Osnivač je Omladinske grupe Helsinškog komiteta za ljudska prava, čiji je fokus delovanja bilo pomirenje mladih u postkonfliktnim zonama bivše Jugoslavije.
Kao stipendista norveške organizacije „Frid Ord“, bio je učesnik „Pis risrč“ kao i „Profešnl divelopment“ programa, a kao gostujući predavač izlagao je na Bilgi univerzitetu u Istambulu i MSU-Iligan Institutu za tehnologiju.
Bio je aktivan u nevladinom sektoru, kao aktivista NVO „Mogul“ i „Novi horizonti“. Pre ulaska u parlament, obavljao je funkciju pomoćnika direktora, a kasnije direktora TV „Teuta“ u Ulcinju.
Pisac je nekoliko stotina kolumni, objavljivanih u „Vijestima“, „Al džaziri“ i podgoričkom portalu PCNEN-u.
Abazović je proteklih dana postao i veoma popularan na društvenim mrežama.