„Ne može biti slobodno Kosovo i neće biti slobode na Kosovu, ako nije slobodna Crna Gora, jer je, kako reče Andrić za Gorski vijenac, ‘ova drama počela na Kosovu’“, rekao je Rakočević, nakon što mu je u porti manastira Morača nagradu uručio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Rakočević je istakao da Crna Gora danas prelazi put kakav nikada u svojoj istoriji nije prelazila.
„Stotine hiljada njenih stanovnika prelazi put od straha do slobode. Svi koji su prešli Albaniju dobili su Albansku spomenicu, svi koji su prešli put straha u Crnoj Gori dobiće spomenicu slobode. Na toj spomenici slobode je ispisan novi model za novo vreme sadržan u četiri reči: vera, nacija, sloboda, demokratija. To je dar i pečat nove Crne Gore, za sve, i za sve nas koji živimo u različitim oblicima neslobode“, kazao je Rakočević.
Rakočević je podsetio i na 2006. godinu kada su objavljeni rezultati referenduma u Crnoj Gore, navodeći da je tada „odjeknuo najveći albanski plotun u istoriji Kosova“.
„Još u ušima čujem njegov huk i pamtim kako se širi iz Prištine i putuje prema Gračanici. Kad je, dve godine kasnije, Kosovo samoproglasilo nezavisnost nije bilo tolikog plotuna, verovatno i zbog mnogo stranaca koji su došli da nadziru taj protivpravni čin“, kazao je, između ostalog, Rakočević.
On je naveo i da je sve što u njemu diše, od duše i duha, preispitala i pretresla ova nagrada.
„Ranije sam se branio svetootačkom rečenicom: Ne možeš bez štete čuti pohvalu o sebi. Tu gde sam pečate dara i duha primio teško se branim od Hercegova pečata kog sam, takođe, nezasluženo dobio. Pre je ovu čast zaslužio starac Vido Jokić iz Peći što je ispod svoga doma sagradio zemunicu u koju je upadao kad bi ga napadali. On je u dubini svoje zemlje, pod svećom, pisao gorke reči svoga udesa i vere da se Kosovo i zavetna misao ne ostavljaju“, rekao je Rakočević.
Rakočević je ukazao i da su uloga kulture i duhovnosti, njeni rezultati i uticaj u istoriji, dominantno određivali mesto jednoga naroda, kao i ličnost nadahnutog pojedinaca na raskršćima civilizacije.
Kako je konstatovao, savremeni svet je gotovo savršeno informatički pismen i povezan, ali istovremeno i metafizički nepismen, defragmentisan i rasut.
„Kreiraju se kopije otrgnute od originala, proizvodi se stvarnost koja može biti realnija od stvarne realnosti. Jesmo li mi na mestu originala, da li ga razumemo, a možda najvažnije pitanje jeste, da li smo sposobni i da li nam se dopušta da učestvujemo u njegovim vrednostima?“, upitao je Rakočević.
Podsetimo, odlukom Upravnog odbora kulturne manifestacije „Trg od ćirilice“ ovogodišnji „Pečat hercega Šćepana“ dodeljen je Živojinu Rakočeviću, dok je nagrada „Ćiriličnik“, koja se dodeljuje najistaknutijim kulturnim institucijama, pripala Udruženju književnika Crne Gore.