Američka savezna država Misisipi menja zastavu, jer se na staroj nalazio simbol Konfederacije južnih država koji je sada, usled poslednjih događaja u svetu (ubistvo Džona Flojda) i nastanka pokreta „Crni životi su važni“, proglašen za rasistički.
Članovi „Satanističkog hrama“ tvrde da njihovu zajednicu čini oko 50.000 ljudi, a teško je proveriti da li je zaista tako. Oni održavaju, čak i javno, na stepeništima administrativnih zgrada, „crne mise“ tokom kojih prizivaju satanu, obučeni u posebnu odeću.
Pritom, kažu da ne veruju u satanu kao u pravo duhovno biće, već u „prava čoveka i slobodu“. Sa druge strane, „Satanistički hram“ se snažno bori za abortuse i prava LGBT zajednice, čime izazivaju odobravanje u liberalnim medijima.
Donedavno je priklanjanje satanistima povlačilo za sobom samo probleme, slično kao i javno isticanje simpatija prema nacizmu. U SAD čovek može hodati sa nacističkom zastavom i plakatom „Hitler je bio u pravu“, ali ga zbog toga neće uhapsiti. Međutim, zbog toga će steći lošu reputaciju i biće mu veoma teško da pronađe posao ili da napreduje u životu. Donedavno je isto važilo i za sataniste.
Uprkos religioznom i multietničkoj raznolikosti, SAD su ostale zemlja evropske kulture i hrišćanskih vrednosti. Tokom hladnog rata smatrale su se uporištem hrišćanske civilizacije.
Međutim, kako tvrdi ruski teolog i publicista Sergej Hudijev za portal "Vzgljad", otvoreni nastupi satanista ukazuju na to da se situacija promenila. Čovek može danas da izgubi karijeru ne zbog „koketiranja sa nečistim“ nego zbog privrženosti hrišćanskoj veri i hrišćanskoj etici kada je reč o polovima.
Predsednik SAD Donald Tramp takođe ukazuje na to da postoji „novi krajnje levičarski fašizam, koji zahteva bespogovorno potčinjavanje. Ako ne govorite njegovim jezikom, ne učestvujete u ritualima, ne ponavljate njihove mantre i ne poštujete njihove zapovesti stave vas na crnu listu, podvrgnu cenzuri, zabranama, progonima i kažnjavanju“.
Progresivna ideologija nastavlja da se radikalizuje – ono što je nedavno smatrano teorijom zavere postaje stvarnost, a progresivni mediji počinju žestoko da brane ono što su nedavno smatrali teorijama zavere, ističe Hudijev.
„Proces se razvija po dobro poznatoj šemi – prvo se to proglašava za glupost i teoriju zavere, zatim za nešto o čemu se može ozbiljno razgovarati, zatim za nešto dozvoljeno, potpuno ispravno i dostojno odobrenja i na kraju za obavezno“, podseća teolog.