Pamfilova je takođe rekla da je glasanje za izmene u Ustavu Ruske Federacije bilo je bez presedana po složenosti, ali da je proteklo kako i dolikuje.
„Sistem se razvija, sistem se usavršava. Upravo to nam je pomoglo da održimo kako treba glasanje po složenosti bez presedana“, rekla je Pamfilova na brifingu u Centralnoj izbornoj komisiji.
Ona je dodala da su mere bez presedana, uključujući video nadzor – svele na minimum pokušaje lažiranja.
Ranije je predsedavajući Odbora Saveta federacije za ustavno zakonodavstvo, senator Andrej Klišas saopštio da će parlament sledeće nedelje početi sa radom na zakonima za implementaciju izmena u Ustav Rusije.
Podsetimo, za izmene u Ustavu Rusije glasalo je 77,92 odsto državljana Rusije, dok je protiv bilo 21, 27 odsto građana, pokazuju podaci Centralne izborne komisije Rusije nakon obrade 100 odsto glasačkog materijala. Ukupna izlaznost na glasanje o izmenama u Ustavu Rusije je, prema preliminarnim podacima, 65 odsto ukupnog glasačkog tela, saopštila je predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova.
Glasanje za izmene Ustava Ruske Federacije bilo je zakazano za 22. april, ali je zbog epidemije virusa korona odloženo. Kasnije je predsednik Rusije Vladimir Putin odredio novi datum za glasanje – 1. jul. Međutim, zbog epidemiološke situacije u zemlji i bezbednosti građana Rusije za izmene Ustava se moglo glasati cele sedmice – od 25. juna do danas.
Izmene Ustava Rusije
Predsednik Rusije je u januaru 2020. godine predložio niz izmena u osnovni zakon zemlje koji će ovaj dokument učiniti usklađenijim sa savremenim potrebama. Posle rasprave radne grupe o izmenama Državna duma Rusije je 11. marta usvojila predlog zakona koji je dao Putin. Istog dana predlog je odobrio Savet federacije. Nakon toga ruski predsednik potpisao je ukaz kojim se nalaže da glasanje o izmenama Ustava bude 22. aprila, ali je ovaj datum kasnije odložen zbog pandemije virusa korona.
Aktuelni Ustav usvojen je 1993. godine.