Kuleba je prethodno izjavio da ukrajinske vlasti nameću situacije u kojima navodno prva mora da reaguje Rusija. On je takav pristup u intervjuu za „Ukrinformu“ nazvao „ofanzivnom diplomatijom“. Šef ukrajinske dipomatije rekao je da Ukrajina aktivno primenjuje takvu diplomatiju, što potvrđuju posete njenih delegacija Berlinu i Parizu u cilju podsticanja pregovora u „normandijskom formatu“.
Kao primere on je naveo održavanje pregovora kontakt grupe putem video-konferencija u uslovima epidemije, kao i proširenje sastava ukrajinske delegacije članovima vlade i takozvanim predstavnicima Donbasa, u koje spada nekoliko ljudi koji su napustili taj region 2014. godine.
Prema rečima Puškova, ukrajinski ministar spoljnih poslova je „u pravu samo smislu da Ukrajina iznova i iznova ponavlja svoje greške pokušavajući da zaobiđe Minske sporazume, pri čemu svaki put bezuspešno“.
„A Donbas je sve dalje od Ukrajine. U tom smislu je 'ofanzivna'“, napisao je političar na svom Tviter nalogu.
Ranije je Kuleba izjavio da je spreman za pregovore sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, istakavši da Minski proces, koji je usmeren na rešavanje situacije u Donbasu – „nije mrtav“.
On je dodao da Minski proces „drži u životu nemačko-francuski respirator“.
Minski sporazumi su potpisani 2015. godine u cilju rešavanja situacije na istoku Ukrajine, a Moskva ističe da do sad nijedna od odredbi nije u potpunosti realizovana.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine započele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Luganske i Donjecke Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u zemlji. Prema poslednjim podacima UN-a, u sukobu je do sada stradalo oko 13.000 ljudi. Pitanje rešavanja krize se razmatra, između ostalog, na sastancima Kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koja regulišu deeskalaciju konflikta. Međutim, i nakon sporazuma o primirju, između zaraćenih strana nastavljaju se granatiranja.