Evropska komisija i članice EU moraju hitno postići konačan dogovor i dati ekonomiji i narodu preko kase Unije predviđenu pomoć od hiljadu i sto milijardi evra. Većina vodećih političara, analitičara i medija u EU je ocenila da će se time učiniti „istorijski korak“ i ojačati solidarnost unutar Unije, budući da za veći deo ovog novca treba da se svi zajednički zaduže, ali za to još nema nužne saglasnosti nekih bogatih država EU, protive se i članice na istoku Unije i otud upozorenje francuskog ministra, prenosi B92 pisanje francuskog Monda.
Evropska komisija je uveliko podržala predlog i „filozofiju“ nemačko-francuskog predloga da se 500 milijardi evra „poklona“ – nepovratne pomoći već od septembra stavi na raspolaganje najteže pogođenim članicama epidemijom, regionima, slojevima stanovništva i zdravstvu Unije, a još 250 milijardi bi bila podrška u vidu kredita.
Komisija u Briselu je već samostalno obezbedila dodatnu potporu od blizu 250 milijardi evra, a većina politički uticajnih krugova u Uniji podržava „filozofiju“, mada i ogoljenu spoznaju Berlina i Pariza da bez zajedničke zamašne i hitne podrške najugroženijim članicama može biti ugrožen i sam opstanak jedinstvenog tržišta i doći do raspada zone evra i EU.
Pomoć u vidu pozajmica bi članice EU vraćale ne prema onome koliko su dobile, već srazmerno onome koliko su kao države imućne.
Neke bogate zemlje, pre svega Holandija, Austrija, Danska i Švedska, koje u Uniji, ne i bez doze podrugljivosti nazivaju „štedljiva četvorka“, smatraju da je to neprihvatljivo jer se na mala vrata uvodi socijalizacija dugova i omogućava da i dalje neke članice neodgovorno troše više nego što privredjuju.
Poljska i posebno Mađarska se na istoku EU takođe protive francusko-nemačkom i planu Evropske komisije, jer strahuju da bi dobijale manje novca iz fondova Unije pošto bi sredstva trebalo da se kanališu kroz višegodišnji budžet EU.
Mađarski premijer Viktor Orban je izneo tvrdnju da bi plan potpore više pomogao bogatima u Uniji, a prema šemi podrške, Mađarska bi dobila oko 15 milijardi evra uglavnom nepovratnih sredstava. Rumunija bi, recimo, dobila 20 milijardi evra „poklona“ i 12 milijardi pozajmica, Poljska ukupno oko 70 milijardi evra.
Najteže pogođene epidemijom korona virusa, Italija i Španija, mogle bi da računaju na 172 milijarde evra, odnosno 140 milijardi, dok bi, recimo, Francuska, čiji su privreda i širi slojevi stanovništva doživeli veliki udar epidemije, mogla da računa na dvaput manje sredstava u odnosu na Italiju ili Španiju.
Bogata i sa mnogo boljim zdravstvenim sistemom Nemačka je ipak doživela da se njena privreda urušava, a pretnja propasti velikih i prezaduženih članica Unije bi značila da nemačka izvozna privreda više ne može da tamo plasira dobar deo svojih proizvoda.
Nemačka će takođe dobiti deo sredstava iz zajedničke pomoći, ali je vlada u Berlinu, baš kao i druge bogate članice Unije, obezbedila preko hiljadu milijardi evra sopstvenog novca za potporu svojoj privredi, stanovništvu i zdravstvu.
I bogate zemlje „štedljive četvorke“ stvaraju zamašne izvozne viškove u Italiji, Španiji, Grčkoj i drugim delovima Unije i zato je jasno da bi ozbiljan program podrške i dugoročnija vizija jačanja EU u svetskim razmerama morao da se iznedri, jer poslovično EU uvek izrasta iz kriza.
Ali većina u EU je saglasna da je „cunami za vratom“ i tako je, poput mnogih članica Unije, Španija već krenula da gasi preteći socijalni požar, pa je vlada je za dva i po miliona najsiromašnijih građana utvrdila minimalni mesečni prihod od 462 evra za pojedinca, a hiljadu evra za porodicu s dvoje dece.
Francuski list Mond smatra da će već srednjoročno rastuće razlike među evropskom dvadesetsedmoricom zapretiti mnogim opasnostima po Evropsku uniju.
„To su nova kriza evrozone, porast nepoverenja u EU, novi raskoli u njenoj građevini koja je već uzdrmana uzastopnim desetogodišnjim krizama, finansijskom i migracionom krizom, kao i ‘bregzitom’“, navodi Mond.
I skreće pažnju na to da je „Evropska centralna banka upravo to rekla kad je u izveštaju o finansijskim opasnostima zaključila da će, ako se ništa temeljito ne uradi, mogućnost redenominacije, dakle izlaska neke zemlje iz zone evra biti sve veća“.