Pismo je upućeno predsedniku zemlje Rumenu Radevu, premijeru Bojku Borisovu i predsednici Narodne skupštine Cveti Karajančevoj.
Todorova smatra da Bugarska ima svoje trenutne granice zahvaljujući diplomatskim naporima SSSR-a tokom Mirovne konferencije u Parizu 1946. godine: tada su susedne zemlje iznele pretenzije čak i za one teritorije koje su pripadale Bugarskoj pre nego što je pristupila Trojnom paktu između Nemačke, Italije i Japana. Pretenzije su bile praćene podsetnikom da je tokom ratnih godina Bugarska preuzela policijske i bezbednosne funkcije.
„Dobro je poznata istina da bi se bez zaštite Moskve kraj Drugog svetskog rata mogao pretvoriti u treću nacionalnu katastrofu za Bugarsku. To se nije dogodilo, ali, prema našem mišljenju, pristojnost nas obavezuje na oprezan pristup – posebno u pogledu inicijativa koje naglašavaju novu savezničku stvarnost. Međutim, u poslednje vreme svedoci smo akcija koje sramote narodni osećaj objektivnosti i uvažavanja. A oni, nažalost, predstavljaju Bugarsku i nas, Bugare, u posebno nezavidnom svetlu“, piše u pismu.
Tema okupacije jako se naduvava, zaboravljajući pri tome da je za Bugarsku takva „okupacija“ postala štit protiv ambicija suseda, ističe se u pismu.
„Umesto plemenitog uvažavanja koji zaslužuje podvig naroda bivšeg Sovjetskog Saveza i posebno Ruske Federacije kao njegovog neposrednog naslednika, koji je pretrpeo najviše žrtava i dao najznačajniji doprinos u borbi protiv agresora – nacističke Nemačke i takozvanih ‘slobodnih zemalja Evrope’ koje je ona ujedinila, svedoci smo prećutkivanja istine i iskrivljavanja činjenica“, dodaje se u pismu.
Bugarska ne bi trebalo da pokazuje solidarnost sa onim zemljama u kojima se uništavaju spomenici sovjetskoj armiji, rekli su autori pisma.
Činjenica da se u zemljama Srednje i Istočne Evrope uništavaju ili demontiraju spomenici vezani za oslobodilački pohod Crvene armije tokom Drugog svetskog rata, činjenica da se zanemaruju čak i svedočenja onih koji su spaseni u logorima smrti, nije osnova za solidarisanje Bugarske sa iskazivanjem neopravdanog nerazumnog ponašanja, nedostatka pristojnosti i ekstremizma. Istorija je oduvek ispostavljala račun za takve kvalitete i postupke, naglašava se u pismu.
Pismo su, takođe, potpisali predsednik Geopolitičkog centra „Evrazija“ Petko Gančev, predstavnici akademske i advokatske zajednice Bugarske.
Pročitajte još: