U januaru 1945. godine, dok je sovjetska armija nastavljala svoj neumoljivi marš ka Berlinu, razbijajući na svom putu svaku odbranu koju su joj nacisti postavljali, Adolf Hitler se povukao u takozvani „Firerbunker“, podzemno sklonište koje će mu biti poslednje utočište sve do njegove neslavne smrti nekoliko meseci kasnije.
Iako je izgradnja Hitlerovog podzemnog skloništa u Berlinu završena još 1936. godine (tzv. „Forbunker“ odnosno „prednji bunker“), dodatni deo kompleksa (upravo „Firerbunker“) dozidan je naknadno, 1944. kada su se okolnosti promenile.
U bunker, smešten osam i po metara ispod zemlje, ulazilo se kroz zgradu Rajhskancelarije. Sastojao se od tridesetak prostorija, uključujući Hitlerov privatni stan i konferencijsku salu u kojoj se sastajao sa svojim generalima.
Strujom ga je snabdevao dizel generator. Sklonište je imalo i sopstveni izvor vode (bunar), kao i napredni sistem ventilacije. Ipak, budući da se objekat nalazio ispod gornje granice podzemne vode, bile su potrebne posebne pumpe za ispuštanje vode koja je prodirala unutra, a stalni problem predstavljala je i vlaga.
Pored Hitlera i Eve Braun, u bunkeru su poslednje dane rata provodili i šef Kancelarije Nacističke partije Martin Borman, ministar propagande Jozef Gebels i njegova porodica, kao i dodatno osoblje — lekari, sekretarice i slično.
Nakon što je Crvena armija pokrenula ofanzivu na Berlin, Hitler više nije napuštao svoj bunker. Na kraju je u njemu izvršio samoubistvo.
Danas samo informativna tabla postavljena u blizini područja na kom se nalazio bunker nacističkog lidera svedoči o njegovom postojanju, pošto je kompleks postepeno srušen i zatvoren.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.