Kako je objasnila Ljudmila Košman, astronom u Moskovskom planetarijumu, kometa C/2019I4 „Atlas“, čije jezgro sadrži otrovno hemijsko jedinjenje zvano cijanogen, poslednji put je posetila naš Sunčev sistem tokom 4. milenijuma pre nove ere, „kada su se u Egiptu gradile velike piramide“.
„To će možda biti najsjajnija pojava na našem nebu u poslednjih sedam godina“, rekla je ona. „Zbog solarnog vetra, kometa počinje da razvija dva repa – jedan gasovit, a drugi sačinjen od prašine – koji joj daju posebno spektakularan izgled.“
Prema Košmanovoj, kometa će 27. maja proći Zemlju na udaljenosti od oko 117 miliona kilometara, a 31. maja približiće se Suncu na udaljenosti od oko 38 miliona kilometara, što je manje od rastojanja između Sunca i Merkura – planete najbliže srcu našeg Sunčevog sistema.
Košmanova je navela da je zelenkasta nijansa komete proizvod cijanogena koji se nalazi u njenom jezgru i ona postaje fluorescentna kada je pogođena UV zračenjem, a da će do kraja aprila kometa postati svetla kao zvezde sazvežđa Veliki medved, tako da će biti vidljiva golim okom.