Istraživački centri u većini zemalja trenutno su uveli stroga ograničenja i aktivno osoblje sveli na minimum. Skoro svi vodeći univerziteti u svetu su prešli na režim onlajn rada.
Naučna zajednica se prilagođava nekoliko puta aktivnije nego inače, koristeći sredstva komunikacije i pristupa na daljinu koji su odavno stvar navike. Većina aktuelnih radnih pitanja, kako navode naučnici, bez većih poteškoća rešavaju se putem interneta.
Nauka u izolaciji, virus korona onemogućio kontakte
Međutim, nedostatak komunikacije sa kolegama uživo, a posebno masovno otkazivanje konferencija, uveliko utiče kako na mentalni duh, tako i na brzinu rada. Naučnici priznaju da je pandemija dovela zajednicu do određenog stepena „obamrlosti“, ali većina je, naravno, optimistična i potpuno svesna ozbiljnosti problema.
„Organizujući rad svojih laboratorija u onlajn formatu, suočio sam se sa činjenicom da nekim kolegama nije lako, na primer, nekima je teško da rade izvan kolektiva. Mnogo je detalja koje treba razraditi, ali mislim da smo spremni, mentalno i tehnički, za rad u ovom režimu najviše šest meseci“, rekao je profesor Nacionalnog univerziteta za nauku i tehnologiju „Misis“ Igor Abrikosov.
Snalazeći se u novim uslovima, naučnici se trude da, koliko mogu, nadoknade neprijatnosti izolacije. Na primer, u evropskim naučnim centrima stvaraju se posebne prostorije za onlajn sastanke, gde se uz pomoć interneta može neformalno popričati sa kolegama uz čašicu kafe, nalik na klasične pauze za kafu kojih sada dugo neće biti.
CERN na pauzi
Ozbiljne mere socijalne distance u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) preduzete su još pre najave karantina u Švajcarskoj i Francuskoj, između čijih granica se taj centar nalazi. Zatvoreni su klubovi i svi javni prostori, blokiran je sistem korporativnog karšeringa (Carsharing) i osoblje je prešlo na upotrebu bicikala.
Velika većina naučnika sarađivala je sa CERN-om na daljinu i pre pandemije i zbog toga karantin nije doveo do potpunog prekida rada. Centar nastavlja da pruža zaposlenima širom sveta nesmetan pristup oba petabajta eksperimentalnih podataka i programu za njihovu analizu.
Svi projekti za koje je potrebno direktno prisustvo ljudi trenutno su zamrznuti. Naučnici ističu da su najoštrija ograničenja uticala na rad sa „gvožđem“, to jest, na konstrukciju, sakupljanje i poboljšanje detektora.
Sada na teritoriji CERN-a ostaje samo mali broj specijalista koji obezbeđuju održivost osnovnih instalacija i usluga, dok je većina zaposlenih morala da se vratiti u svoje zemlje. Deo naučnika, na primer neki građani Kine, odlučili su da se za sada ne vraćaju kući i smestili su se blizu Centra.
„Detektor praćenja prolaznog zračenja, na kojem sada radim, prebačen je u stanje mirovanja. Za sada radimo samo sa ispitnim štandom, koji se kontroliše onlajn. Ali u hitnim slučajevima, ja kao ekspert za detektore, moći ću da pređem granicu koja je sada zatvorena uz posebnu dozvolu, da bih lično preduzeo mere“, rekao je student Nacionalnog istraživačkog nuklearnog univerziteta „Moskovski inženjersko-fizički institut“ (NINU MIFI) i zaposleni u CERN-u.
Još jedan u nizu eksperimenata na Velikom hadronskom sudaraču, takozvanom Run 3, planiran je u proleće sledeće godine, ali naučnici ni ne sumnjaju da će biti odložen. Novi podaci o sudarima čestica najverovatnije neće doći do 2022. godine, već nešto kasnije.
Prema proceni naučnika, trenutno je pandemija prouzrokovala šestomesečno kašnjenje u planovima Centra. Naučnici se nadaju da će ograničenja trajati najviše nekoliko meseci, ali njihov tačan datum još uvek nikome nije poznat.
Prilagodićemo se
U mnogim zemljama virus je već zaustavio naučno važnu proizvodnju. Karantin u Kini prouzrokovao je značajne probleme sa isporukama elektronike, što je dovelo do prelaska na režim mirovanja nekoliko istraživačkih i proizvodnih centara u Evropi, čime je indirektno pogođen „Megasajens“.
Prema mišljenju specijalista, iako je CERN, kao najveća laboratorija na svetu, praktično zamrzla posao, mnogi drugi naučno-tehnički projekti velikih razmera, na primer, izgradnja sinhrotrona SKIF u Novosibirsku, u principu se odvijaju po rasporedu.
Štaviše, neki naučni centri dobro su se prilagodili uslovima rada u karantinu. Automatizacija procesa omogućava rad sa minimumom zaposlenih, kao na primer u Hamburgu, na sinhrotronu DESY i evropskom rendgenskom laseru XFEL, koji su izgrađeni uz učešće Rusije.
„Pre nekoliko dana imali smo prvo iskustvo sprovođenja eksperimenta na daljinu. To je bilo odlično i produktivno iskustvo. Dok sam bio u Francuskoj, zajedno sa kolegama iz Kalinjingrada, direktno sam kontrolisao rad u sinhrotronu u Hamburgu“, istakao je šef laboratorije za rendgensku optiku i nauku o materijalima na Baltijskom federalnom univerzitetu profesor Anatolij Snegirev.
Naučnici smatraju da će se, ako se virus ne pobedi brzo, a mere karantina se produže na više od šest meseci, pojaviti velika potražnja za tehnologijama koje mogu nadoknaditi poteškoće u komunikaciji i radu laboratorija. Prema mišljenju nekih naučnika, to se može odnositi na značajno ubrzanje razvoja robotike, kvalitetne komunikacije, metode holografske vizualizacije.
Predstavnici fundamentalnih nauka saglasni su da problemi koje donosi pandemija treba oceniti kao priliku da se ponovo pogleda koncentrisano i bez buke, koja je svojstvena nauci danas, na čitav kompleks teorijskih i primenjenih problema našeg vremena.
Pročitajte još: