Po dolasku u Srbiju upoznati ste sa epidemiološkom situacijom u našoj zemlji. Šta mislite o merama koje je Vlada Republike Srbije preduzela do sada u borbi protiv kovida 19 i koji bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da budu sledeći potezi? Očigledno da samoizolaciju zaraženih ne smatrate dovoljnom metodom...
— U Srbiji smo već četvrti dan. Obišli smo nekoliko institucija. Bilo smo u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, bili smo na VMA, obišli smo još neke bolnice. Naravno, nismo još dovoljno dobro upoznati sa kompletnom situacijom, ali smo videli, sudeći prema izveštajima koje smo ranije imali, da broj zvanično zaraženih korona virusom nije u potpunosti jednak onom koji je u realnosti. Jer recimo, primetili smo da se ovde testiraju pacijenti koji imaju jasno izražene simptome, a oni koji imaju lakše simptome nisu obuhvaćeni testiranjem. To se isto odnosi i na direktne kontakte koje su imale osobe koje su zaražene i ljude koji dolaze iz inostranstva. Stoga smatramo da je broj stvarno obolelih od korona virusa veći od broja pozitivno potvrđenih.
Koje bi po Vašem mišljenju mere trebalo preduzeti?
— Već su preduzete mere. Uvedeno je vanredno stanje, policijski čas, zatvorene su granice i sve su to dobre i efikasne mere za kontrolisanje epidemije.
Vaše iskustvo u borbi protiv kovida 19 je neprocenjivo. Koji postupci, koja terapija u lečenju je bila najdelotvornija? Da li ste i u kojoj meri koristili metode tradicionalne kineske medicine?
— U Kini smo koristili osnovni princip, a to je otkrivanje što većeg broja obolelih, odnosno otkrivanje ljudi koji potencijalno mogu biti oboleli i testirali ih. Kinesku tradicionalnu medicinu koristili smo samo kao pomoćno lekovito sredstvo. Nije imalo glavnu ulogu u lečenju. Postoje neki klinički eksperimenti koji govore u prilog tome da je tradicionalna kineska medicina u određenoj meri dosta efikasna, ali smo taj metod lečenja koristili više kao dopunski metod lečenja.
Preko društvenih mreža do nas dolaze različite poruke o opasnosti i otpornosti kovida 19. Neki pišu da se na asfaltu zadržava nekoliko sati, drugi da nas maske ne štite, treći da teže opstaje na visokoj temperaturi... Činjenica je da se suočavamo sa virusom koji ima izraženu sposobnost prilagođavanja na različite uslove i sredine. Kako biste ga Vi opisali?
— To je novi tip korona virusa i prema dosadašnjim saznanjima, sličan je sarsu i mersu. Otprilike, njegova otpornost slična je njihovoj. Znači, „voli“ hladnoću i duže se zadržava na hladnoći. Bilo je nekih govora da „ne voli“ vrućinu, ali je se prema poslednjim iskustvima baš „i ne plaši“. Može da se uništi nakon sat vremena izlaganja temperaturi od 56 stepeni Celzijusa. Znači, može opstati i u Africi. I tamo ima obolelih. Međutim, najlakše se pojavljuje na hladnoći.
U kojoj fazi je najopasniji?
— Najlakše se može preneti prva dva dana od pojave bolesti i pet dana nakon pojave. Tada je najopasniji.
Šta je to konkretno na šta svaki čovek u Srbiji mora da obrati pažnju? Koje mere treba da preduzme prilikom odlaska u prodavnicu?
— Nosite maske. Samo maske. Kad nosite masku, to je jedan od najefikasnijih metoda zaštite.
Kad Vam je bilo najteže tokom borbe sa kovidom 19?
— U periodu oko Kineske nove godine, znači od druge polovine januara do druge polovine februara. Tad je bilo najteže.
Kako su ljudi u Kini psihološki podnosili dug boravak u izolaciji?
— Smatramo da je izolacija najbolja mera za rešavanje problema širenja ove epidemije. Iako se neki ljudi koji su bili podvrgnuti izolaciji nisu dobro osećali, jer nije lako biti izolovan 14 dana, ta izolacija je prihvaćena. Znali su da se samo na taj način može pobediti ova bolest, uz poštovanje mera koje je donela kineska vlada. Međutim, ti ljudi nisu bili izolovani kod kuća, nego u drugim prostorima, na primer hotelima ili za to određenim mestima, gde su bili sami u jednoj prostoriji, odvojeni. Tako da jeste bilo teško, ali su svi shvatili da treba da sarađuju sa Vladom, da poštuju mere koje je ona donela i da je to dobro za društvenu zajednicu, tako da su se u skladu sa tim i ponašali.
Kakva je verovatnoća da se neko ko je bio zaražen i ozdravio zarazi ponovo?
— Nije velika verovatnoća.
Da li je pobeda nad koronom pobeda dobrog zdravstvenog sistema?
— Naš zdravstveni sistem jeste dobar i izneo je veliki teret. Međutim, u toj borbi učestvovala je cela društvena zajednica, mnoge institucije, a ne samo zdravstveni sistem. I samo zajedničkom društvenom akcijom uspeli smo da pobedimo ovaj virus.
Ogromnu zabrinutost i solidarnost delili smo sa narodom Kine, ali i divljenje za sve što ste u borbi sa epidemijom uradili. Danas je Italija najugroženija. Koji su po Vama najdirektniji razlozi za situaciju u Italiji, a sada i u Španiji, SAD?
— Pre svega, smatramo da je sadašnja situacija u Italiji i Španiji posledica toga što se u ranoj fazi pojave virusa nisu preduzele adekvatne mere za suzbijanja razvoja epidemije.
Iako je postojalo iskustvo Kine?
— Da, ali njihova vlada nije mogla da preduzme mere koje su preduzete u Kini. Mehanizam upravljanja u našoj zemlji drugačiji je od onog u Italiji, pa je možda to razlog zašto nisu preduzeli mere koje smo mi preduzeli.
Najdelotvorniji lek protiv epidemije je vakcina. Međutim, proces stvaranja delotvorne vakcine je dug i neizvestan. Dokle se u ovom trenutku stiglo?
— Sada i Kina i Amerika pripremaju svoje vakcine. Amerikanci imaju svoj tip, a mi svoj. U Kini su već urađena ispitivanja vakcine na životinjama, a sada se počinje kliničko ispitivanje na ljudima dobrovoljcima.
Da li je moguće da bude primenjena početkom leta?
— To sve zavisi od kliničkih ispitivanja. Sada je već mart i kad budu završena klinička ispitivanja, trebalo bi da prođu još tri meseca da vakcina može i zvanično da se koristi. Dakle, otprilike krajem juna.
Kakva je bila uloga kineske vojske u suzbijanju epidemije? Da li je i u ovim teškim vremenima potvrđena značajna uloga koju vojska ima u miru, posebno izražena u vanrednim situacijama?
— Kada sam rekao da je celo društvo učestvovalo, pod tim sam mislio da je učestvovala i kineska vojska. Izuzetno je velika uloga vojske u suzbijanju epidemije. Vojska je radila na stvaranju mobilnih bolnica, dala je veliki broj ljudi za spasavanje i pružanje pomoći ljudima. Od izuzetnog su značaja njihova disciplina i iskustvo u sprovođenju određenih mera. I kod vas na Sajmu smo videli mobilnu bolnicu koju je napravila vojska. Mogli ste da vidite njihovu brzinu i efikasnost u radu. To je vojska.
U čemu će se sastojati vaš rad u Srbiji?
— Došli smo da vam pognemo. I pre dolaska u Srbiju znali smo da naše dve zemlje povezuje tradicionalno prijateljstvo – da smo čelični prijatelji.