Neće biti italijanskog ni španskog scenarija u Srbiji. Ne paničite, jer i to slabi imunitet /video/

Podaci o rastu broja obolelih od virusa korona u Srbiji pokazuju da je širenje zaraze donekle usporeno, a sledeće dve nedelje biće ključne, kaže infektolog prof dr Darko Nožić, koji je siguran da u našoj zemlji neće biti italijanskog i španskog scenarija i poziva da se ne paniči jer i to slabi imunitet.
Sputnik

Kad se broj obolelih i umrlih poredi po danima, Italija i Španija su imale mnogo intenzivniji porast infekcije nego Srbija, koja je, ocenjuje Nožić, počela na vreme sa primenom oštrih mera po uzoru na Kinu.

Neće biti italijanskog scenarija

Doktor Nožić, dugogodišnjik načelnik Klinike za infektologiju VMA, napominje u razgovoru za Sputnjik da će u naredne dve nedelje svakako rasti broj obolelih i umrlih, ali veruje da je situacija pod kontrolom, i da se neće desiti ništa slično onom u Italiji Španiji jer, kako kaže, u odnosu na broj obolelih u Srbiji, smrtnost je izuzetno mala.

Ruski doktor koji se vratio iz Kine predviđa šta će biti s pandemijom
„Svaki virus je različit, ali pik je obično za šest do osam nedelje. Mi smo negde na polovini. Verovatno se bližimo vrhu i zato su kraj ove i sledeća nedelja presudni. Najvažnije je da se smanjuje dnevni broj obolelih“, kaže Nožić. 

Srbija je, smatra, u prednosti jer ima primer Kine i Italije, pa uči na tuđim iskustvima. „Ove mere jesu drastične ali kad pogledamo Italiju i Španiju, i nisu“, ističe naš sagovornik. Dodaje da bi trebalo vršiti intenzivnija testiranja jer je onda kontrola lakša.

Kako upozorava, podatke o broju zaraženih treba umnožiti sa pet pa i deset, što znači da je u Srbiji u ovom trenutku 4.000-5.000 zaraženih, mada većina ima blažu kliničku sliku.

„Ako se taj broj uzme u obzir i poredi sa trenutnim brojem preminulih od koronavirusa, onda je to smrtnost slična običnom gripu, samo je sada svaki slučaj pod lupom. Grip je stari neprijatelj a ovo je sad nešto novo i svaki umrli ima posebnu specifičnu težinu jer ima prefiks korona od kojih se ljudima ledi krv u žilama“, primećuje profesor Nožić.

I Sajam potreban 

Međutim, naš sagovornik napominje da u Srbiji nisu isključene ni oštrije mere poput zatvaranja gradova sa najvećim brojem inficiranih. On ukazuje na primer Valjeva, gde je sve krenulo od jedne proslave, a kad se veliki broj na taj način inficira, onda se to eksponencijalno grana.

Epidemiolog: Biće sve teže, ova i sledeća nedelja ključne za Srbiju

Budući da se epidemija širi, dobro je da je na beogradskom Sajmu već se spremno za prijem pacijenata, kaže Nožić i dodaje da iako ne deluje baš popularno i narod već u šali kaže – „samo da ne dođem do Sajma“, to je jedan od načina da se izoluju inficirani i da se izvrši trijaža lakše od teže obolelih.

Panika je neprijatelj

Opisujući kliničku sliku virusa korona, infektolog kaže da biti pozitivan nije toliko strašno i da se najveći broj njih leči kući uz kašalj i temperaturu koja traje nekoliko dana. Kako ističe, ne treba paničiti i širiti strah jer je stres najveći okidač pada imuniteta.

„A gde ćete veći stres od ovoga. Onima koji paniče nikakav lek neće pomoći ako ne shvate da ovo nije toliko strašno i da ne treba biti paranoičan. Bojim se da od toga ne bude veća šteta po psihičko zdravlje od samog virusa“, poručuje profesor.
Švedski model

Objašnjavajući zašto su se zemlje poput Švedske i Holandije opredelile za blaže mere, Nožić kaže da je reč o tzv. tihoj imunizaciji.

Četiri moguća scenarija okončanja pandemije, možda i pre nego što očekujemo

„Postoje dva načina sticanja imuniteta. Jedan je vakcinacija, kada oslabljeni mikroorganizam unose u čovekovo telo da bi se razvilaa antitela, a drugi prirodna vakcinacija kada se pusti da što više ljudi dođe u kontakt sa virusom polazeći od pretpostavke da su preko 90 odsto slučajeva lakše oboleli. Virus korona nije  ebola ni variola vera. U Švedskoj idu na to da se poveća kolektivni imunitet jer smatraju da tada preko 70 posto ljudi dobije antitela. Mi smo preuzeli drugi model, jer nas plaše primeri Italije i Španije, dve razvijene i po mentalitetu nama bliske zemlje“, upozorava Nožić.

Kao dodatni argument, on navodi i činjenicu da je reč o nedovoljno istraženom virusu, gde se maltene svakodnevno uči i za razliku od drugih istraživanja koja traju godinama informacije se razmenjuju mejlovima na dnevnoj bazi.

„Kinezi imaju bogato iskustvo od četiri meseca. Mi ne znamo šta će sa koronom biti dogodine. Mi sada čak ne možemo da procenimo da li će imunitet koji se stekne na koronu biti trajan ili će biti mogućnosti reinfekcije. Vreme je zato tu najbolji doktor“, konstatuje Nožić.

Komentar