Investitori su u panici počeli da prodaju svoje kriptovalute zajedno sa hartijama od vrednosti i da ulažu u zlato. Međutim, analitičari računaju na obnovu tržišta elektronskog novca do kraja proleća.
Trgovina na svetskom tržištu kriptovaluta zabeležila je rekordni pad cena. Kurs bitkoina pao je više od 25 odsto, ali je zatim dobio malo na vrednosti. I drugi digitalni aktivi pokazuju sličnu dinamiku: etirejum, bitkoin keš, lajtkoin.... Ukupna kapitalizacija tržišta elektronskog novca smanjila se za 25 odsto, na 172 milijarde dolara, navodi portal „Koinmarketkap“.
Analitičari su za RT rekli da je ova situacija povezana sa pogoršanjem panike na globalnom finansijskom tržištu. Tako su u četvrtak ključni berzanski indeksi SAD, Evrope i Azije pokazali značajan pad.
Zbog naglog pada indeksa, trgovanje hartijama od vrednosti moralo je privremeno da se obustavi, drugi put za nedelju dana. Ranije se slična situacija odvijala tokom svetske finansijske krize.
„Pad kursa kriptovaluta uzrokovan je opštom panikom na berzama. Ljudi su počeli da menjaju investicione strategije. Konkretno, da prodaju kriptovalute“, rekao je u razgovoru za RT član Birkoin fondacije Aleksandar Kitčenko.
Prema rečima analitičara, panika na globalnom finansijskom tržištu uzrokovana je vestima o koronavirusu nakon što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju.
Kada je reč o padu cena na tržištu nafte, analitičati ističu da niko nije očekivao tako oštar prekid sporazuma OPEK plus.
„Pad se dogodio na skoro svim tržištima istovremeno. Izuzetak su možda cene zlata“, rekao je za RT savetnik predsednika Evropske pravne službe za digitalna tržišta Vladimir Anjikov.
Tradicionalno, tokom rasta nesigurnosti u globalnoj ekonomiji, investitori počinju aktivnije da kupuju zlato kao pouzdano sredstvo za štednju novca. Zanimljivo je da su početkom 2020. godine stručnjaci smatrali da i bitkoin ima slične karakteristike zaštitnog aktiva. Tako su na primer u januaru zbog vojnog sukoba između SAD i Irana, berze takođe pokazale pad, a kriptovalute su dobijale na vrednosti zajedno sa zlatom.
„Ranije su investitori smatrali elektronskeaktive alternativom za finansijski sitem, ali sada se situacija promenila. Kao rezultat opšte panike, kriptovalute su ponovo stekle status rizičnog novca koji treba što pre prodati u trenucima tržišnih turbulencija“, objašnjava menadžer kopmanije „Egzante“ Aleksej Kirienko.
U iščekivanju rasta
Ipak, analitičari ne očekuju da će dugo trajati pad vrednosti bitkoina i ostalog elektronskog novca. Po mišljenju Vladimira Anjikova, vrednost kriptovaluta može se postepeno „oporavljati“ tokom narednih meseci, nakon oporavka cena na tržištu nafte.
„Investitori smatraju da bi do kraja proleća cene kriptovaluta trebalo da budu na višem nivou nego sada. Prema najverovatnijem scenariju, kursevi se u bliskoj budućnosti mogu povećati za 5-10 odsto“, istakao je stručnjak.
Anjikov ističe da cene u budućnosti mogu pokazati relativno stabilnu dinamiku, ako ne bude novih šokova na berzama. Štaviše, podrška tržištu kriptovaluta može biti pokretanje novog tipa elektronskog novca — libra i gram.
Aleksandar Kitčenko smatra da cene kriptovaluta mogu da porastu u narednih nekoliko meseci. Prema njegovim rečima, investitori ponovo mogu početi aktivno da kupuju elektronski novac jer se rizik od koronavirusa smanjuje.
„Kineske vlasti već su objavile da je vrhunac epidemije prošao, pa će faktor koronavirusa uskoro prestati da vrši pritisak na kriptovalute. Kao rezultat toga, u dogledno vreme, bitkoin se može vratiti na nivo od 13 do 14 hiljada dolara“, objasnio je analitičar.
Teško do bitkoina
Aleksej Kirienko ističe da do kraja proleća vrednost bitkoina može biti podržana planiranim promenama u pravilima za dobijanje kriptovalute.
Podsetimo da bitkoin postoji na osnovu tehnologije blokčejn — jedinstvene baze podataka koja sadrži informaciju o svim obavljenim transakcijama.
Primetno je da svake godine potraga za blokovima blokčejna postaje sve komplikovanija i zahteva sve više računarske snage, a nagrada za rudarenje se smanjuje. Tako je 2009. godine iznosila 50 bitkoina za blok, 2012. godine 25, a 2016. godine 12,5 bitkoina.
Prema rečima Kirijenka, već u maju će se nadoknade „rudarima“ elektronskog novca ponovo prepoloviti — na 6,25 bitkoina za blok. Kao rezultat toga, ponuda bitkoina će se smanjiti , a potražnja za elektronskim novcem će se povećavati.
„Nakon smanjenja zarade „rudara“ elektronskog novca, smanjiće se i ponuda bitkoina. Shodno tome, povećaće se vrednost elektronskog novca. Ako povučemo analogiju sa naftom, onda govorimo o smanjenju globalne proizvodnje kriptovaluta za gotovo polovinu“, objasnio je Kirienko.