Turizam u nezavidnoj situaciji, korona seče u korenu

Turistički sektor se prvi našao na udaru krize izazvane koronavirusom, a ako se epidemija ne obuzda mogla bi da propadne i letnja sezona. Već sada su za turizam “izgubljeni” mart i april, a verovatno i majski praznici, upozorava Zoran Arsenović, predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA).
Sputnik

Podaci pokazuju da se poslednjih petnaestak dana beleži pad prodaje letnjih turističkih aranžmana od 35 odsto, precizira Arsenović za Sputnjik. On dodaje da se veliki broj aranžmana otkazuje, kao i da su po preporuci Ministarstva prosvete đačke ekskurzije odložene do daljnjeg.

Zašto je turizam u nezavidnoj situaciji

Turističke agencije su, objašnjava on, u nezavidnoj situaciji jer su mnogo unapred morale da ulaze u rezervacije i avanse koje ne mogu da dobiju nazad, a klijenti sada očekuju povraćaj novca. Sve to veoma negativno utiče na celokupnu sferu turizma, kaže Arsenović i poziva na solidarnost uz konstataciju da teret krize treba svi podjednako da podnesu.

„Razgovaramo takođe s resornim ministarstvom, apelujemo da se kroz određene mere, recimo kroz odlaganja uplate poreza i doprinosa za zaposlene unutar turističke industrije, bar ublaži taj negativni uticaj. Pitanje je ko će uspeti da preživi, to su jako osetljive industrije“, navodi naš sagovornik , dodajući da vlade većine „ozbiljnih zemalja“ već razmatraju kako da pomognu privredi, pa i turističkoj grani.

Kako kaže, pored turističkih agencija, direktne efekte koronavirusa trpe i sektor hotelskog smeštaja, saobraćaj, restorani, kafići i sve ono što čini zaokruženi turistički program. Pritom, udarac je stigao sa dve strane: zbog naglog pada kineskih turista koji su u svetskim okvirima potrošači broj jedan u turizmu, ali i zbog manje zainteresovanosti domaćih turista za putovanja.

Turizam u nezavidnoj situaciji, korona seče u korenu

Prema rečima Arsenovića, Evropa je što se tiče štete u turističkom sektoru, najviše pogođena jer su Kinezi kao najbrojniji turisti preko 50 odsto putovanja obavljali upravo na teritoriji evropskih zemalja.

„To se odražava i na Srbiju. Kineski turisti su prošle godine ostvarili 275.000 noćenja na teritoriji Srbije, a bilo ih je oko 150.000. Oni imaju visoku vanpansionsku potrošnju pa će se taj nedostatak kineskog ali i drugih tržišta koji su poslednih godina beležili evidentan rast u broju poseta Srbiji negativno odraziti najviše na oblast delovanja turističkih agencija, hotela, restorana ali i dodatnih usluga“, kaže zvaničnik JUTE.

Izazovan zadatak pred Srbijom

Pred Srbijom je sada, smatra Arsenović, izazovan zadatak kako odreagovati s nadležnim institucijama i pronaći mehanizme da se ublaži taj prvi negativni uticaj, s obzirom da su najviše pogođena mala i srednja preduzeća u sektoru turizma.

Arsenović navodi i poslednje projekcije Svetske turističke organizacije da će ove godine celokupna turistička industrija pretrpeti pad od 8 do 11 posto, što će se dalje odraziti na spoljnotrgovinsku ravnotežu budući da je turizam „nevidljivi izvoz robe i usluga“.

Pogođen je i avioprevoz. Lufthansa je, recimo, morala da prizemi 150 svojih aviona jer nije bilo potrebe da lete a u Kini je preko 5.000 pilota na odmoru. Arsenović podseća da je Alitalia drastično smanjila broj letova, a Er Srbija redukovala linije put Italije.

„To su nesumnjivo veliki gubici s obzirom na ogromnu finanisjsku sumu koja je teško nadokandiva. Bez ozbiljnog upliva države i pomoći aviokompanijama ne vidim način da se avioindustrija lako oporavi“, ističe sagovornik Sputnjika.

Komentar