„Na osnovu onoga što se već dešavalo u Avganistanu, mislim da će Amerikanci formalno ispuniti ove uslove, odnosno da će početi da povlače deo kontingenta i obavestiće javnost o svemu tome. Ali, tada će se s talibanima dogovoriti oko novog sporazuma, koji predviđa prisustvo određenog kontingenta američke vojske. Takav trik su već izveli. Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzaj je svojevremeno postigao dogovor o povlačenju NATO kontingenta, a zatim su sa njim sklopili još jedan bezbednosni sporazum... To jest, Amerikanci su već izveli ovaj trik sa promenom sporazuma tokom procesa i mogu ponovo da pribegnu tome“, smatra Dmitrij Verhoturov, ekspert ruskog Centra za izučavanje savremenog Avganistana.
Povlačenje trupa iz Avganistana neće potpuno zaustaviti rat
SAD i talibani potpisali su krajem februara mirovni sporazum kojim bi trebalo da se okonča osamnaestogodišnji rat u Avganistanu, najduži koji su SAD vodile u svojoj istoriji. Taj Sporazum predviđa da će SAD i NATO povući sve vojnike iz Avganistana u roku od 14 meseci, ako talibani ispune prihvaćene obaveze. Istovremeno, talibani su dužni da prekinu napade i ako se taj uslov ispuni SAD će u roku od 135 dana smanjiti svoj vojni kontingent u Avganistanu.
Pored toga, između talibana i redovne vojske Avganistana trebalo bi da se izvrši razmena zarobljenika prema formuli „svi za sve“. Kabul se složio da oslobodi iz zatvora 5.000 militanata, dok radikalna grupa „Taliban“ treba da pusti na slobodu hiljadu zarobljenih vojnika.
Za vreme povlačenja trupa, Pentagon je zadržao pravo na podršku vladinim jedinicama, kao i vođenje operacija protiv Al-Kaide i ogranka Islamske države u Avganistanu, poznatog kao „Vilajat Horasan“.
Verhoturov, međutim, ne očekuje da će ovaj potpisani Sporazum označiti i kraj rata u Avganistanu.
„Tamo se još vodi slab rat i koliko shvatam, deo zaraćenih grupa se malo kome potčinjava osim sebi samima, a oni već ratuju radi samog rata. Oni od toga i žive. Čak i nakon svih sporazuma, biće potrebno malo vremena i truda za uvođenje reda i mira. Ovaj sporazum ne znači momentalni kraj rata. Njega je potpisalo političko rukovodstvo, koje tek treba da obezbedi da svi komandanti koji su na terenu poštuju i sprovode taj dogovor i prestanu da ratuju. Nešto se mora učiniti s njima kako bi se oni integrisali u mirno društvo. To je dug proces i biće potrebno mnogo vremena da se to postigne. U principu, to je moguće, ali zahteva doslednost, stalne pomake“, kaže Verhoturov.
Korak ka miru
Pojedini analitičari smatraju da SAD neće poštovati sve uslove sporazuma, jer je u njemu, kako objašnjavaju, previše protivrečja, a problem je i to što je američki sporazum sa talibanima u suprotnosti sa drugim dogovorima koje su SAD prethodno zaključile sa Vladom Avganistana.
Na pitanje koje su to protivrečnosti i šta može da bude "kamen spoticanja" u realizaciji dogovora, Verhoturov kaže da on ne vidi „neka posebna protivrečja u sporazumu“ i da ne zna o čemu drugi eksperti govore.
„Postoji ozbiljan problem sa ovim sporazumom jer je zaključen mimo avganistanske Vlade. Drugim rečima, Amerikanci su zaobišli Vladu, pa su Avganistanci stavljeni pred svršen čin i činjenicu da su se Amerikanci o nečemu dogovorili sa talibanima i to je sve. To je veoma nezgodna činjenica za avganistansku Vladu, ali Amerikanci će vršiti pritisak na njih i oni će na kraju morati da pristanu na to. Oni jednostavno nemaju izbora, jer novac dolazi iz SAD-a“, kaže ekspert.
Govoreći o daljem razvoju događaja u Avganistanu, Verhoturov ne očekuje drastične promene.
„Ako razgovaramo o razvoju situacije u narednih godinu dana, onda ne mislim da će se situacija radikalno promeniti. Postepeno će se menjati uz blagu tendenciju poboljšanja, jer će svejedno mirovni sporazumi dati nekakve rezultate“, zaključio je ekspert.