Prema njegovim rečima, američke vlasti su od 2001. do 2019. godine investirale u sistem protivraketne odbrane samo 50 milijardi dolara.
Tomson smatra da je ekonomija povezana sa činjenicom da se Vašington oslanja na taktiku „velike odmazde, čiji je cilj obuzdavanje Rusije i Kine od nuklearne agresije“.
„Ispostavilo se da je jeftinije pretiti užasnim posledicama nego napraviti pravu odbranu“, primećuje autor teksta.
Istovremeno, verovatnoća recipročnog nuklearnog udara možda neće zaustaviti, na primer, Severnu Koreju, smatra Tomson.
Kao osiguranje, Sjedinjene Američke Države stvorile su kopneni sistem protivraketne odbrane na aktivnom delu putanje (GMD). Teoretski, ovaj sistem trebalo bi da presreće interkontinentalne balističke rakete na sredini njihovog leta, odnosno u svemiru. Upravo je na ovaj projekat i potrošeno skoro svih 50 milijardi dolara izdvojenih za nacionalnu bezbednost.
Tomson navodi da sistem zaista može da presretne neku „slučajno lansiranu raketu“, ali u slučaju forsiranog napada biće beskoristan, jer u svom naoružanju ima samo 44 protivrakete.
Pri tome bi za presretanje jednog cilja moglo biti potrebno nekoliko granata.
Kongres je već odlučio da njihov broj poveća za 20 i rasporedi do 2022. godine. Međutim, to ne rešava problem, smatra kolumnista. On veruje da bi i Severna Koreja mogla imati nuklearne rakete s manevarskim bojevim glavama.
Analitičari obaveštajnih službi identifikovali su 49 potencijalnih poboljšanja neprijateljskih raketa koje bi mogle biti problem za GMD. Tompson je uveren da je protivraketnoj odbrani potrebna ozbiljna modernizacija.
Pročitajte još: