Nuklearno oružje, kako navodi izdanje, ima moć da uništi svet, ali ne i da reši brojne probleme s kojima se Amerika susreće, dok diplomatija, s druge strane, može da unapredi američke nacionalne interese.
„Šta je važnije Americi, da uspostavi dijalog sa svetom, ili da ga uništi nuklearnim oružjem?“, postavio je pitanje „Hil“.
Razorna moć nuklearnog oružja
Američki Kongres počinje da zaboravlja do koje mere je destruktivno nuklearno oružje.
Podsetimo, najveća nenuklearna bomba, teška 11 tona, bačena je na teroriste DAEŠ-a u Avganistanu 2017. godine.
Činjenica da nuklearno oružje radijacijom zagađuje sve i da to može dovesti do ekološke katastrofe, razlog je što su se Amerikanci suzdržavali od odluke da izvedu nuklearni napad posle Drugog svetskog rata.
U nuklearno naoružanje se ulaže, a na diplomatiji škrtari
Ministarstvo odbrane i energetike SAD pokušava da izdejstvuje da mu se dodeli preko 44 milijarde dolara, kako bi se arsenal nuklearnog oružja zadržao na visokom nivou.
Ulaganje tako velike sume novca na pripremu nuklearnog rata je strateška „nonšalantnost“, navodi izdanje.
Američke diplomate svakodnevno rade na poboljšanju nacionalne bezbednosti SAD i zastupaju interese Vašingtona na različite načine.
Međutim, prema tvrdnjama autora, kada je reč o izdvajanju sredstava, diplomatske misije uvek izvise, dok se na sredstvima za razvijanje naoružanja ne škrtari.
„Predlog da se na pripreme nuklearnog rata troši onoliko, koliko i na diplomatske misije širom sveta, doveo nas je do strateškog raskršća. Treba imati na umu da je svako ulaganje u naša savezništva i dobra dela mnogo vrednije za nacionalnu bezbednost od razvijanja nuklearnog oružja“, zaključuje „Hil“.