Mitske ptice: Prelepe laponske sove u rezervatu u Krasnojarsku

Različite vrste sove mogu se naći u parku flore i faune „Rojev ručej“ jedan je od najvećih zooloških vrtova u Sibiru, smešten u slikovitoj delu Krasnojarska, u blizini prirodnog rezervata Stolbi.

Neobična priroda i čist vazduh tajge stvaraju odlične uslove za obitavanje i reprodukciju životinja. Postoji fantastična kolekcija divljih životinja i ptica koje žive na sibirskoj klimi. Više od 700 primeraka divljih životinja, ptica, gmizavaca dovezeno je u Krasnojarsk iz različitih država i delova sveta.

Ovde možete da nađete retke vrste, poput amurskog tigra, snežnog leoparda, dalekoistočnog leoparda, beloplećih belorepana, poznatih sibirskih planinskih koza. A tu su i velike laponske sove, noćne grabljivice.

Otvorite našu foto-galeriju kako biste izbliže pogledali ove prelepe ptice u ruskom parku flore i faune „Rojev ručej“.

Sove po verovanju mogu da predosete, čuju i vide buduće događaje pre nego što se oni zaista i dese. Uobičajena tumačenja koja ovu pticu izjednačuju sa smrću. Ali sova, sama po sebi, nikako ne može biti simbol smrti. Tome nas uče kako kineska, tako i egipatska i indijska tradicija, koje u sovi vide takozvanog čuvara zagrobnog života. Sova je neka vrsta vodiča između fizičkog i spiritualnog, odnosno materijalnog i duhovnog sveta. Ona je, u suštini, prvenstveno moćan simbol misterije, odnosno tajne, a onda svega ostalog.

1 / 12

Laponska sova je jedna od najvećih vrsta sova na svetu. U poređenju sa velikom ušarom ima neznatno duže telo, ali manji raspon krila. Duga je u proseku 61—84 centimetara i teška je od 790 do 1.454 grama, s tim da je, kao i kod ostalih sova, mužjak manji od ženke.

Uđi u bazu fotografija

2 / 12

Laponska sova je i stanarica i selica, a glavni pokretač migracije je svakako plen — ukoliko ga ima u izobilju, laponska sova će najverovatnije zimu provesti u svom arealu gnežđenja. Međutim, ukoliko plena nema dovoljno, izvesno je da će se kretati ka drugim područjima u potrazi za plenom.

Uđi u bazu fotografija

3 / 12

Uglavnom lovi noću, a s obzirom na dobro razvijen sluh, laponska sova može da uhvati plen služeći se isključivo sluhom, što joj omogućava da neometano lovi male sisare čak i tokom zime, kada se oni nalaze ispod snežnog pokrivača.

Uđi u bazu fotografija

4 / 12

Ova zbijena sova sivog perja ima krupne oči sa žutim beonjačama i nema ušne ćube. Ima karakteristično lice, koje se sastoji od šest ili više sivih ili braon koncentričnih krugova na beloj pozadini. Zbog veličine i boje poznata je i kao velika siva sova.

Uđi u bazu fotografija

5 / 12

Kada je reč o oglašavanju, teritorijalni doziv ispuštaju jedinke oba pola i on predstavlja seriju niskih, jednako razmaknutih „huu”-ova, s tim da je oglašavanje mužjaka dublje. Ne nalazi se na IUCN crvenoj listi i procenjene su kao „najmanja briga” jer ima široko rasprostranjenje.

Uđi u bazu fotografija

6 / 12

Perje je u velikoj meri sivo, sa finim kombinacijama belih, sivih i braon pruga. Gornji delovi tela su nepravilno išarani tamnim i svetlim bojama, a donji delovi su prošarani debelim prugama.

Uđi u bazu fotografija

7 / 12

Nakon spavanja i kupanja, često doteruje svoje perje, protresa telo i isteže se. Nogu i krilo koji se nalaze sa iste strane povremeno isteže simultano, a ponekad takođe isteže oba krila i prebacuje ih preko glave. Jedinke u divljini se retko sunčaju tokom leta, dok je kod onih u zatočeništvu zabeleženo da se sunčaju od juna pa sve do septembra.

Uđi u bazu fotografija

8 / 12

Vreme tokom dana obično provodi na grani drveta, blizu stabla, što joj omogućava lakšu kamuflažu. U tim situacijama, laponska sova spušta glavu, zatvara oči i „savija” facijalni disk, deleći tako lice vertikalnom tamnom linijom koja se često poklapa sa okolnim uspravnim šarama kore drveta

Uđi u bazu fotografija

9 / 12

Na osnovu radio-tagovanja utvrđeno je da jedna jedinka tokom 24 časa može da pređe i do 40 kilometara, a za tri meseca preko 600 kilometara.

Uđi u bazu fotografija

10 / 12

Iako je primarno noćna ptica, laponska sova može loviti tokom dana, pogotovo u periodima nakon izleganja i generalno kada se gnezdi.

Uđi u bazu fotografija

11 / 12

Retko hoda po zemlji, a kada to čini, uglavnom hoda po tvrdom snegu, po kom sa lakoćom može i da trči.[12] Mladunci se dobro penju uz pomoć stopala, kljuna i krila, a kada su još uvek nedovoljno zreli da bi leteli, često skakuću na zemlji od drveta do drveta.

Uđi u bazu fotografija

12 / 12

Let laponske sove se sastoji od sporih i dubokih zamaha krila, tako da u neku ruku podseća na let moljaca. Sa druge strane, prilikom lova let može biti izuzetno agilan i brz. Pre nego što se ustremi na plen, često lebdi iznad mesta na kom sumnja da se nalazi plen, a kad ga uoči, stropošta se na njega.

Uđi u bazu fotografija