Prema rečima ruskog zvaničnika, Evropa u poslednje vreme preživljava velike promene na putu svog razvoja, među kojima trenutno ključno mesto zauzima Bregzit.
Kao što je već poznato, Velika Britanija je 31. januara ove godine napustila Evropsku uniju.
Politički poeni zbog konfrontacije sa Rusijom
Čižov se osvrnuo i na novi sastav Evropskog parlamenta izabran u maju 2019. godine, kao i na novo rukovodstvo Evropske komisije i Evropske Unije koje je izabrano krajem prošle godine, te je izrazio nadu da će pored izmena koje su se dogodile u sastavu EU, nastupiti i promene u razmišljanju.
Ruski zvaničnik ovo objašnjava time da se kod većine deputata Evropskog parlamenta i mnogih političkih frakcija i nakon pomenutih izbora, održala tradicija sakupljanja političkih poena na račun konfrontacije sa Rusijom.
Početak rada gasovoda Severni tok 2 – tehničko pitanje
Kada je u pitanju puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2”, Čižov je izjavio da je, po njegovom mišljenju, njegovo puštanje u rad čisto tehničko pitanje.
Kako je poznato, SAD se aktivno protive izgradnji gasovoda „Severni tok 2”, promovišući u Evropi svoj tečni prirodni gas, kao i Ukrajina i niz evropskih zemalja. Zbog toga je Amerika u decembru uvela sankcije protiv „Severnog toka 2”, zahtevajući od kompanija koje se bave polaganjem cevi da odmah prekinu sa radovima.
Ranije je ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio da će gasovod ipak biti završen uprkos protivljenju nekoliko država, a pre svega SAD.
Rusija ne moli EU da joj ukine sankcije
Kada su u pitanju antiruske ekonomske sankcije, ruski diplomata je istakao da Rusija kao ni ranije ne razmatra sa Evropskom unijom sudbinu jednostranih restrikcija i ne moli da one budu ukinute.
„Čekamo trenutak kada će EU prikupiti dovoljno političke volje kako bi se poput barona Minhauzena izvukla iz tog ćorsokaka u koji je samu sebe dovela”, naglasio je Čižov.
On je dodao da je abnormalnost sadašnje situacije sve više očigledna i sve je veća šteta koju trpe zajednički interesi Rusije i Evrope, a njih ne povezuje samo geografski položaj, već i realni objektivni zadaci – ekonomski i politički, ali i interesi opšte bezbednosti pred pretnjama od terorizma do koronavirusa.
Evropska unija će shvatiti uzaludnost sukoba sa Rusijom
Čižov je još naglasio da u državama Evropske unije raste svest o besmislenosti konfrontacije sa Rusijom i, naročito, bezizlaznosti trenutne situacije kada su bilateralni odnosi, zapravo, taoci ukrajinske krize.
Međutim, kako je konstatovao ruski diplomata, Evropska unija je propustila mogućnosti za unapređenje rusko-evropskih odnosa koje su se ukazivale tokom proteklog vremena.
„Kao rezultat toga bili smo svedoci proširenja spiska sankcija i, rekao bih, nepostojanja realnog zaokreta politike EU. Ali, pretpostavljam da će se to sve prevazići što pre – to bolje”, zaključio je stalni ruski predstavnik pri EU.